Piše: Miloš Milojević
Nekoliko časova pošto je održao govor u kojem je objasnio svoj potez Kenedi se priključio Donaldu Trampu na bini jednog od predizbornih mitinga u Arizoni. „Njegova kandidatura inspirisala je milione i milione Amerikanaca, i istakla je kritično važna pitanja koja su predugo zanemarivana u ovoj zemlji“, rekao je Tramp o Kenediju.
Dvojica kandidata ranije jedan o drugom nisu govorili laskavo. Međutim, kada se podvuče crta ispod delova procenata koji mogu biti odlučujući u nekoliko kolebljivih država, očigledno da je prevagu odneo politički pragmatizam. Kenedija bi, naime, prema različitim istraživanjima javnog mnjenja, u mnogim američkim saveznim državama podržalo po nekoliko procenata glasača (od 3 do 5 odsto).
Prema preliminarnim nalazima i spekulacijama Trampu naklonjenih komentatora ovi glasovi razdeljeni su tako da bi većina glasača naklonjenih Robertu Kenediju pre glasala za Trampa nego za Haris. Ukoliko bi se ponovila slična situacija kao na prethodnim izborima, te ako bi glasovi bili razdeljeni onako kako sugerišu prvobitni nalazi, tih nekoliko desetina hiljada glasova razlike mogli bi da osiguraju Trampovo preimućstvo u Nevadi, Arizoni i Džordžiji i možda čak da prelome stvari u Viskonsinu i Pensilvaniji – državama za koje se može reći da će biti ključno poprište ovogodišnjih izbora. Kenedi je saopštio da se susreo s Trampom i njegovim saradnicima u nekoliko navrata. Iako je podvukao da još postoje brojna pitanja oko kojih se ne slaže s Trampom, postoji bliskost u pogledu nekoliko važnih tema – slobode govora, kontrole granice i okončanja ratova.
KENEDI I TEME S MARGINE
I Kenedijeva politička računica je prilično razložna. Njegova kampanja je u početku imala snažan zamajac. Kada je stajao kao alternativni kandidat spram Donalda Trampa i Džozefa Bajdena, pojedina istraživanja procenjivala su da ima preko 10, možda i do 20 odsto udela u biračkom telu pojedinih saveznih država. Nije bilo putanje koja bi vodila prema pobedi, međutim, mogao je da računa na možda najviši broj glasova među kandidatima koji nisu iz dve najveće stranke još od početka 1990-ih godina.
Međutim, vremenom je entuzijazam opadao kako se zaoštravala kampanja vodećih kandidata i posebno od kada je došlo do smene kandidata Demokratske stranke. Dajući podršku Trampovoj kampanji, Kenedi je došao u priliku da istakne na nacionalnoj političkoj sceni neka pitanja koja smatra važnim. Nagoveštena je mogućnost da će dobiti položaj u okviru hipotetičke Trampove administracije, kao i da će biti oformljena komisija koja će imati ovlašćenja da objavi dokumenta o atentatima na predsednika Džona Kenedija 1963. i njegovog brata Roberta Kenedija, oca Roberta Kenedija Mlađeg, juna 1968. godine.
„Kao što znate, napustio sam stranku u oktobru (2023) zato što se ona dramatično odvojila od središnjih vrednosti uz koje sam odrastao. Postala je stranka rata, cenzure, korupcije, velikih farmaceutskih kompanija, velikih tehnoloških kompanija, krupne prehrambene industrije i krupnog kapitala“, rekao je Kenedi u govoru kojim je suspendovao svoju kandidaturu. Čitav govor bio je jezgrovita i upečatljiva kritika stranke s kojom je isprepletena porodična istorija Kenedijevih. „Bili smo stranka rada, radničke klase. Demokrate su bili stranka transparentnosti vlade i zagovornici zaštite životne sredine. Naša stranka bila je brana protiv interesa krupnog kapitala i korporativne moći. Verna svom imenu, ona je bila stranka demokratije.“
Džesika Korbet: Da li će povlačenje Roberta Kenedija pomoći Trampu?
Optužio je partiju da se udaljila od demokratskih principa pošto je „prikrivala kognitivno opadanje trenutnog predsednika“ i onemogućila unutarstranačke izbore zbog čega je, navodi, i odlučio da se kandiduje kao nezavisni kandidat. Optužio je stranku za seriju nedemokratskih postupaka, sabotiranje kandidatura nezavisnih kandidata koji bi mogli da štete njenom kandidatu, te ukazao na izrazitu pristrasnost medijskog establišmenta koji je u potpunosti zanemarivao njegovu kampanju bez obzira što su istraživanja javnog mnjenja pokazivala da udeo glasača koji su naklonjeni Kenediju ponekad doseže i „visoke dvadesete“. Podsetio je da je u kampanji 1992. godine Ros Pero, treći kandidat pored Bila Klintona i Džordža Buša, dao za najveće medijske mreže čak 34 intervjua dok je on dao svega dva intervjua uživo tokom 16 meseci kampanje.
Kenedi proširuje opseg populističkih tema Trampove kampanje. Slogan koji je objavio na društvenim mrežama, uz zajedničku fotografiju s bivšim predsednikom, „Učinimo Ameriku ponovo zdravom“ (Make America Healthy Again, skraćeno MAHA) ukazuje na jedno od središnjih mesta Kenedijeve politike – oštru kritiku velikih farmaceutskih kompanija, onoga što označava kao njihovu netransparentnost i korumpiranost ukupnog regulatornog sistema.
Kenedi je takođe izrazito kritičan prema onome što smatra ratobornom američkom politikom u Ukrajini, i ukazuje na odgovornost američkih vlasti koje su odbacile mogućnost postizanja mira posle prvih meseci rata 2022. godine. U obuhvatnoj populističkoj agendi spoljna politika zauzima umereno važno mesto. Karakteriše je kritika širokog spektra protiv establišmenta. U Kenedijevoj kampanji i ranijem javnom angažovanju to je prevashodno kritika zdravstvenog sistema, farmaceutskih kompanija i prehrambene industrije koje sve smatra odgovornim za nepovoljno zdravstveno stanje američke nacije. Ukupni izdaci Amerikanaca za zdravstvo su ogromni, i obuhvataju negde oko petine američke ekonomije. Smatra da su, uprkos velikim troškovima, rezultati nepovoljni: Amerikanci pate od brojnih hroničnih bolesti po višoj stopi od ljudi u drugim visokorazvijenim zemljama, te je stopa gojaznosti izuzetno visoka. „Pre 120 godina kada je neko bio debeo, slali bi ga u cirkus. O takvim slučajevima se izveštavalo. Gojaznost je bila potpuno nepoznata. U Japanu, stoga gojaznosti među decom je tri odsto u poređenju sa naših pedeset odsto“, istakao je Kenedi.
Reformisanje američkog zdravstvenog sistema uvek se nalazi među središnjim izbornim temama i po pravilu je nešto o čemu se mnogo obećava i na kraju malo šta i uradi. Što i nije čudno: premrežen različitim interesima, trom i obremenjen kartelskom spregom osiguravajućih kuća, bolničkih ustanova i političke moći zdravstveni sistem deluje imuno na pokušaje reformisanja.
Poslednjih godina dobio je još nekoliko preimućstava u odnosu na reformističke pokušaje. Pandemija kovida učinila je svaku kritiku društveno rizičnom, pa i problematičnom – ponašanjem. Kritika, čak i odmerena, poistovećena je sa negiranjem naučnog pristupa medicini i nepoštovanju požrtvovanosti osoblja. Povrh toga, nekada sumnjičavi mediji glavnog toka, oni koji raspolažu s dovoljno sredstava i izveštačkog iskustva da se pozabave nečasnim radnjama velikih farmaceutskih kuća, postali su izrazito neskloni bilo kakvom rizičnijem, neukalupljenom ponašanju strahujući po svoj prilici da mogu da naškode političkim interesima sa kojima su se poistovetili. U prepandemijskog epohi podrobni izveštaji o manjkavostima kliničkih istraživanja, prikrivanju ili krivotvorenju podataka i štelovanju cena na štetu pacijenata ubrajani su među najveće novinarske uspehe. Više to nije tako.
VENS I EKONOMSKI POPULIZAM
Celokupan populistički talas poslednjih desetak godina u američkoj politici je reakcija na ovu i slične koncentracije moći. Ovom talasu Republikanska stranka je sredstvo, instrument delovanja, čija se ranija ideološka opredeljenja mahom ostavljaju po strani. „Borba nije samo protiv demokrata već unutar Republikanske stranke“, napisao je Metju Stoler, ekonomski analitičar specijalizovan za monopole, povodom izbora Džej Di Vensa za republikanskog potpredsedničkog kandidata. U svom govoru, pošto je prihvatio kandidaturu, Vens je napao „barone s Volstrita“, vođenje rata u Iraku, multinacionalne kompanije i trgovinske dogovore koje su SAD sklapale, poput sporazuma NAFTA, kojim je praktično ustanovljena severnoamerička zona slobodne trgovine (i kojim je jeftiniji meksički rad postao konkurencija američkim radnicima). „Završili smo sa opsluživanjem Volstrita. Posvetićemo se čoveku radniku“, rekao je Vens tom prilikom.
Međutim, za Stolera je podjednako upečatljivo ono što je bilo izrečeno i ono što je prećutano – Vens nije govorio o umanjenju poreza, deregulaciji niti je napadao vladu. Iako je kritikovao demokrate u vezi s imigracijom, politikom zaštite životne sredine i zbog njihove ukupne slabosti nije se ustremio na populističke proradničke i antimonopolističke elemente unutar Bajdenove administracije.
Džejk Džonson: Ko su milijarderi koji kupuju američke izbore?
Tramp je odlučujuće doprineo Vensovoj senatorskoj kandidaturi 2022. godine kada ga je podržao na stranačkim izborima u Ohaju. Potom je Vens organizovao Trampovu posetu Istpalestajnu u Ohaju, mestu pogođenom ekološkom katastrofom nakon što je voz nakrcan hemikalijama iskočio iz šina. Bio je to važan trenutak u povratku Trampa u središte nacionalne političke borbe.
Vensovi stavovi pokazuju izvesnu ideološku raspolućenost: oni su mešavina proradničkog ekonomskog populizma koji apeluje na glasače izvan jezgra republikanskog biračkog tela i društveno konzervativnih, u ponečemu i tvrdo desničarskih gledišta (posebno kada je posredi pitanje dostupnosti abortusa). U republikanskoj konvenciji, dokumentu koji je pažljivo odvagan pod Trampovim uticajem, uglavnom se odustalo od otvorenog pozivanja na društveni konzervatizam – na nezadovoljstvo američkih evangelikalaca, glasačkog bloka tvrdo odanog Trampu – no u javnim nastupima Tramp se uglavnom i dalje drži mnogih elemenata republikanskog pravoverja, kada su posredi snižavanje poreza, smanjenje državne potrošnje i labavija regulativa. Kenedijevu kampanju oblikovali su različiti libertarijanski uticaji, oni koji su, kada je posredi ekonomska politika, uglavnom bliski glavnom toku republikanske politike. Skoro svima im je zajedničko insistiranje na slobodi govora i izražavanja, poštovanju Prvog amandmana američkog ustava. No čak i tu postoje izvesne protivrečnosti: da bi se osigurala sloboda govora potrebno je delovati nasuprot koncentracija političke i medijske moći. Jedan deo te moći je državna vlast – koja je u SAD, na primer, u dosluhu s velikim tehnološkim kompanijama ograničavala protok informacija tokom pandemije virusa korona. Ona je uostalom stajala iza kvazisudskog progona Džulijana Asanža a možda i najskorijeg slučaja hapšenja u Francuskoj osnivača Telegrama Pavela Durova.
Međutim, veliki deo te moći koncentrisan je u rukama privatnih delatnika, vlasnika tehnoloških kompanija i njihovih uposlenika. Tu postoji razmimoilaženje među populistima: neki bi intervenciju u korist slobode zaustavili na pragu korporativnih zgrada.
Kako bi se ove različite struje uklopile u jednu koherentnu upravljačku agendu u hipotetičkom slučaju izborne pobede Donalda Trampa? U Bajdenovoj administraciji nije bilo takve usredsređenosti političke volje. Različiti elementi administracije, opredeljeni sopstvenim preokupacijama i prirodom složene koalicije koja je stajala iza Bajdenovog izbora, vodili su zemlju u različitim pravcima. Metju Stoler ukazuje da je u jednom javnom nastupu Džej Di Vens pohvalno govorio o Lini Kan, koja je na čelu Federalne komisije za trgovinu, tela koje ima važnu ulogu u borbi protiv monopola i kartelske koncentracije. Vens je tu u saglasju sa populističkim krilom među američkim konzervativnim ekonomistima, društvenim aktivistima i komentatorima, okupljenim oko organizacija poput „Američkog kompasa“. Neki od njih se zalažu za kapitalističko unutrašnje „slobodno tržište“ nasuprot globalnoj „slobodnoj trgovini“, koju vide kao izlaganje američkih radnika i kompanija nelojalnoj stranoj konkurenciji, prevashodno iz Kine. Drugi pak smatraju da u SAD već ne postoji slobodno tržište, da je ekonomija štelovana u korist korporativnog, finansijskog kapitala, i da je nužno da se politička moć koristi za regulisanje ovog štelovanja.
Džej Di Vens je to ilustrovao jednim primerom koji će biti blizak poklonicima proizvoda velenjskog „Gorenja“ ili cetinjskog „Oboda“: U kući koju smo kupili „zatekli smo 40 godina stari frižider. I pouka koju sam izvukao iz ove kupovine jeste da imamo lažnu ekonomiju. U frižider koji smo dobili stavili bismo zelenu salatu koja bi bila dobra i mesec dana kasnije. Danas nisam video ništa slično zato što je taj stari frižider bio tehnološko čudo. Ni po kojoj ceni sada ne možete kupiti sličan proizvod. Za šta postoji dosta razloga. Jedan od njih je što smo postali manje dobri u pravljenju stvari u ovoj zemlji, previše smo usredsređeni na niske cene a premalo na trajnost proizvoda. Ali neki problemi su tu zbog načina na koji razmišljamo o tržištu i antikartelskoj politici“.
Tehnološki milijarderi, po pravilu društveno liberalni, neočekivano su se javno svrstavali uz Trampovu predsedničku kampanju. Poneki su spremni da izdašnim donacijama podrže Trampovu kandidaturu. Vens je bio uposlenik Pitera Tila, jednog od poslovnih magnata koji su učestvovali u radu kompanije „Pej pal“, rasadniku nekoliko izuzetno bogatih ljudi u informatičkoj industriji, uključujući i Ilona Maska. Jedan deo delatnika iz ove sfere, investicionih kapitalista, podržava Trampa iz prokapitalističkih i protehnoloških pozicija.
Bajdenovu administraciju vide kao svojevrsnu anomaliju, a Trampa kao mogućnost povratka neoliberalnoj pravovernosti. Van zemlje, u geopolitičkoj areni, Tramp se zalaže za uvođenje carina ili povećanje carinskih stopa kako bi postavio branu prema kineskoj industriji. Međutim, u unutrašnjoj politici ideja deregulacije i dalje ima važno mesto u njegovim političkim opredeljenjima. Podršku finansijskog establišmenta Kamali Haris trebalo bi, barem jednim delom, sagledavati kao uverenje da će se stranka vratiti u mirne vode epohe Bila Klintona i Baraka Obame. Neoliberalni status kvo je nešto što su voljni da podrže u obema partijama. Međutim, kroz nekoliko meseci republikanci će možda dobiti priliku da upravljaju. Koalicija koja se okuplja iza Trampa ne očekuje kritizersku stranku prema moći federalne vlade. Očekuje da, konačno, ponešto i urade.
