Пише: Милорад Дурутовић Никада ми се није допадала пјесма „Чекај ме“ Константина Симонова. Још у студентским данима њен почетак — „Чекај ме и ја ћу сигурно доћи, само ме чекај дуго“ — звучао ми је помало наивно, па и неувјерљиво у својој „упорности“. Тај утисак није битно промијенило ни сазнање о околностима у којима је … Настави са читањем Милорад Дурутовић: Без чекања