Пише: Милица Бакрач Њушка, крзно, шапе…. све смрзло од студи, ал, подносим ћутке, нисам ко ви – људи. Нећете још чути моје туге глас, ја сам ипак њима био вјеран пас! Ви режите кобно, ја ћу да их чекам, док не чујем звиждук из Поља Далека. Тад ћу да полетим у радости њима, а сад … Настави са читањем Милица Бакрач: Чувар