Пише: Марко Ловрић Спајао је светове који по правилу – или барем по стереотипу – не маре много један за други. Кошаркашима је објашњавао књижевност, књижевницима кошарку. Подсећао их је да њихове вештине имају заједничку сврху, да служе томе да живот учине смисленијим. Не, ја нисам рођен да ударам челом, Ни да стрпљиво у предворју … Настави са читањем Марко Ловрић: Последња ружа за Дулета