Порука ове књиге мора бити и јесте: Далеко нам рат од куће! И закључно: „Само су мртви видјели крај рата“ – вели Џорџ Сантајана. Много их је! Потврђује то и овај рукопис Буда Симоновића – каже проф. др Драшко Дошљак
Проф. мр Јестровић оцјењује да „Лијеве грешке“ представљају стваралачку и људску мисију свога аутора. Нова књига Буда Симоновића „Лијеве грешке“, са поднасловом „Истине и лажи о сумрачном раздобљу НОБ у Црној Гори од септембра 1941. до маја 1942. године“, управо је изашла из штампе у издању Јумедиа Монта из Подгорице и „Штампар Макарија“ из Београда, и од сјутра ће бити доступна свим читаоцима.
Рецензенти књиге су проф. др Драшко Дошљак и проф. мр Зора Јестровић. У уводном дијелу пише да „нема претензија да буде историја, цјеловита, свестрана и свеобухватна прича о ономе што се током Народноослободилачке борбе с јесени 1941. и до прољећа, до маја 1942. године, збивало у Црној Гори“. Садржај рукописа је ограничен просторно и временски. Три годишња доба и простор Црне Горе.
– Рукопис „Лијеве грешке“ треба да смири страсти, предрасуде, јер – како вели Михаило Лалић – „тешко да је ико остао без кривице“. Жан Де Ла Брујер има једну мисао: „Истине које најмање желимо чути јесу оне које би нам највише користиле да их знамо“, оцјењује рецензент Дошљак.
„Лијеве грешке“ о сумрачном раздобљу Народноослободилачке борбе у Црној Гори
Порука ове књиге мора бити и јесте: Далеко нам рат од куће! И закључно: „Само су мртви видјели крај рата“ – вели Џорџ Сантајана. Много их је! Потврђује то и овај рукопис Буда Симоновића – каже проф. др Драшко Дошљак Проф. мр Јестровић оцјењује да „Лијеве грешке“ представљају стваралачку и људску мисију свога аутора
Нова књига Буда Симоновића „Лијеве грешке“, са поднасловом „Истине и лажи о сумрачном раздобљу НОБ у Црној Гори од септембра 1941. до маја 1942. године“, управо је изашла из штампе у издању Јумедиа Монта из Подгорице и „Штампар Макарија“ из Београда, и од сјутра ће бити доступна свим читаоцима. Рецензенти књиге су проф. др Драшко Дошљак и проф. мр Зора Јестровић.
У уводном дијелу пише да „нема претензија да буде историја, цјеловита, свестрана и свеобухватна прича о ономе што се током Народноослободилачке борбе с јесени 1941. и до прољећа, до маја 1942. године, збивало у Црној Гори“. Садржај рукописа је ограничен просторно и временски. Три годишња доба и простор Црне Горе. – Рукопис „Лијеве грешке“ треба да смири страсти, предрасуде, јер – како вели Михаило Лалић – „тешко да је ико остао без кривице“. Жан Де Ла Брујер има једну мисао: „Истине које најмање желимо чути јесу оне које би нам највише користиле да их знамо“, оцјењује рецензент Дошљак.
Проф. мр Јестровић сматра да „Лијеве грешке“ представљају стваралачку и људску мисију свога аутора. Пред нама је, додаје рецензенткиња, књига документарно-историјске прозе.
– Читаоци су одавно уочили да Будо Симоновић, кад је у питању књижевна проблематика, увијек изненади нечим, у први мах, већ познатим. Али, улазећи у садржајну структуру његове књиге, оно што се чинило познатим постепено се освјетљава новим релевантним подацима и сазнањима те се читалац осјећа као путник који из мрачног лагума излази на свјетлост дана – наводи Јестровић.
Ова књига је специфични вид реактуелизације догађаја из мрачне прошлости НОБ-а, који су се одиграли прије осам деценија, који су се негативно рефлектовали на почетак, ток и крај антифашистичког покрета у Црној Гори за вријеме Другог свјетског рата, а који се, како наводи проф. Јестровић, „у виду деструктивних сила зла поново оживљавају у нашем времену“.
Проф. др Дошљак оцјењује да је црвена нит овога рукописа Буда Симоновића – ријеч. Рат! Али, и она клетва коју аутор наводи: „Ко га волио у кући му био“! Рат! Порука ове књиге мора бити и јесте: Далеко нам од куће! И закључно: „Само су мртви видјели крај рата“ – вели Џорџ Сантајана. Много их је! Потврђује то и овај рукопис Буда Симоновића – рећи ће Дошљак у својој рецензији.
У првој цјелини књиге, насловљеном „Овако је почело“ која је и најобимнија, аутор најприје пише о општем амбијенту на почетку Другог свјетског рата у Црној Гори, устанку, периоду 1941 – 1942. године, када је „Црна Гора била несрећна земља јер су јој искључив политички избор били партизани и четници“. – Убиства, жртве, проливање крви, стријељања, „лијеве грешке, Милован Ђилас, Иван Милутиновић, одлуке, одговорности, улога Моша Пијаде, Покрајински комитет и разрјешења и нова именовања, и друго, кроз очувану ријеч свједока и консултовање литературе, која је и наведена на крају рукописа, аутору Буду Симоновићу су теме о којима језгровито и стилски уједначено пише и прилаже цјеловитије описе ових догађаја – наводи, између осталог, рецензент Дошљак.
У другом дијелу, аутор пише о судбинама Јауковића, о братским расколима, онима којима се не зна ни гроба ни мрамора, о траумама потомака, о времену које не желимо да се понови.
Трећи дио књиге посвећен је судбинама Џаковића, Томића, Симићевића и погубљењима у Шаранцима и Дробњаку… Четврта цјелина, „Крвава вечера у селу Заврх“, исповијести о убиствима, са покајничким ријечима Саве Ковачевића о стријељању Милосаве Радуловић. Он каже: „Радуловићи нијесу издајници, они су јунаци, и вјеруј да ми је жао због тога што смо ти сестру убили…“. Ријеч је о догађају из Заврха који је постао мотив романописцима и пјесницима, о чему свједочи и Симоновић – наводи Дошљак.
Он додаје и да „Ископање Крста – Кића Радојевића“, из Бара Тушинских, показује јединствен примјер у дурмиторском крају.
– Ово је тема коју аутор Будо Симоновић обрађује у посљедњем дијелу свог рукописа „Лијеве грешке“. Порука на крају текста остаје: „Рат није никоме брат и никоме никада никаква добра није донио…“ – нагласио је проф. др Драшко Дошљак у својој рецензији о књизи „Лијеве грешке“ Буда Симоновића.
Живана Јањушевић
Извор: Дан