Имао је српски великан у петосатном двобоју своје прилике да ствари окрене у своју корист. Изгубио је меч у коме је укупан скор у освојеним гемовима био 23:23! Од сад се може само бројати вријеме када ће Ђоковић дефинитивно напустити свјетски трон? Јер – достојни насљедник је ту

Порази су саставни дио спорта. А спорт је дјелатност која има шампионе. Логичан закључак ових премиса је: и шампиони понекад губе.
Јучерашњи Ђоковићев пораз од Алкараза у финалу Вимблдона није тек неки успутни пораз, него судар са противником који ће га очигледно, Боже здравља, замијенити. Да се не лажемо, ово јесте права смјена на трону. Што због Новакових година, што због Карлосове доминације у посљедњих годину дана.
Имао је српски великан у петосатном двобоју своје прилике да ствари окрене у своју корист. Изгубио је меч у коме је укупан скор у освојеним гемовима био 23:23! Од сад се може само бројати вријеме када ће Ђоковић дефинитивно напустити свјетски трон? Јер – достојни насљедник је ту.
Но, вјерујемо да то неће бити тако брзо. Бар не, до сљедећег љета и Олимпијских игара. А до тада је отворен простор за нови јуриш на рекорде… још бар 2 или 3 грен слема, и још којих 10-так недјеља на АТП бр 1 мјесту.
До тада, његове навијаче испуњава задовољство због начина на који Новак Ђоковић витешки подноси поразе, у аренама у којима га не подносе навијачи, и у околностима гдје га сваки пораз и свака побједа чине корак даље или ближе вјечности, усамљеним витезом под небом. Зато се његови порази тежи од других, а побједе неупоредиве са осталима. Па ипак, и такав, Новак губи лијепо и достојанствено, као да држи час морала и витештва будућим покољењима.
Оливер Јанковић