Крвави трагови колонијализма

Нобелова награда за књижевност, објавила је Шведска академија, припала је писцу из Танзаније, Абдулразаку Гурнаху. Како су рекли, чули су се с писцем, но он због пандемије неће моћи доћи на свечаност уручења награде, већ ће се церемонија преносити преко Зоома. Гурнах је био финалист и награде Боокер, најважније енглеске награде за фикцију. Најпознатије је његово дјело “Paradise” (Рај), које говори о афричким тинејџерима. Награђен је међу осталим и за “бескомпромисну борбу против колонијализма”.

До сада је објавио десет књига, као и кратке приче. Андерс Олсон, предсједник Академијине комисије, рекао је да се овај аутор, још од својег првијенца “Memory of departure”, “помакао даље од стереотипних описа, и отворио своје читатеље за културне различитости Источне Африке, слабије познате у многим другим дијеловима свијета”. На хрватски његове књиге нису превођене.

Абдулразаку Гурнаху, (Фото: Вијести)

Гурнах је рођен на Занзибару 1948. године, а док му је било двадесет година, 1968, сели се у Велику Британију. Отишао је због лошег односа према Арапима које је свакодневно доживљавао, те ради студија. Професор је књижевности на Свеучилишту у Кенту и Кантербурију. Осим као писац, ради и као уредник, па је уредио и “he Cambridge Companion Salmana Rushdiea”. Када је био у ужој конкуренцији за награду Booker, рекао је да је “јако узбуђен јер то значи да ће његова дјела пронаћи нову публику. Па ће се људи који никад нису чули за мој рад, заинтересирати за њега.”

Жири се осврнуо и на његов најновији роман, “Afterlives”. Роман је то који говори о младом Илyасу, којег су од његових родитеља отеле њемачке колонијалне трупе. Прати његов повратак кући, у село, након што се годинама борио против својих људи. Олсон је, даље, рекао: “У универзуму овог писца, све се помиче, сјећања, имена, идентитети. Истраживање је једнако снажно данас, у новој књизи, као што је било важно док је почео писати као двадесетједногодишњи избјеглица”.

У конкуренцији за награду Booker, пак, Гурнах је био с романом “Paradise”. Прича је то “о тинејџеру, трагичном љубавном случају, корупцији”. Главни је протагонист Јусуф, којему је дванаест година, а отац га је продао како би отплатио свој дуг. Јусуф, који живи на селу, долази живјети у град, гдје се сусреће са посве другачијим људима. “Он и сви око њега морају се прилагодити новој реалности еуропског колонијализма.”

Избјеглиштво, дислоцираност, губитак централне су теме у Гурнаховим романима. Његови главни протагонисти често пролазе кроз процес трагања за идентитетом. Гурах је у почетку писао на свахилију, а касније на енглеском.

Гурнах има много трагичних прича за собом. Примјерице, у Танзанији му је остала мајка. Након што је умрла, он то тједнима није био сазнао. Након што је напокон нетко успио доћи до њега, она је била већ покопана. Књижевник је у једном интервјуу рекао: “Осјећао сам колико је то погрешно. Требао сам се моћи вратити у Занзибар. Но, било је то вријеме прије мобитела, увијек сам био негђе у Енглеској, и нитко ми није успио јавити.” Те је осјећаје описао у роману “Gravel Heart”. Требало му је неко вријеме. “Тако се романи и пишу. Понекад је потребно дуго времена да би идеја досегла зрелост”, рекао је за The National News.

”Када сам почео писати роман „Paradise“, идеју сам имао већ десет година. ‘Gravel Heart’ започео је као кратка прича о мајчиној смрти. Но, полако сам схваћао да има још пуно тога за истражити и претворило се у књигу. Но, нисам писао о себи. Постоје неке сличности између мене и главног протагониста.”

Дилему око тога је ли требао остати у домовини, или у Великој Британији, сматра, искусили су сви емигранти: “Људи који су често дислоцирани разумију ову дилему. А ја свакако знам из својег искуства да се питање јесам ли тамо гдје бих требао бити поставља увијек испочетка у тренуцима криза.” Постоји начин да учимо једни од других, сматра, а то се може у романима. “Желим забавити људе, но и унаприједити начин на који разумијевамо ствари, само мало више са сваком сљедећом књигом.”

Најновији роман, “Afterlives”, бави се дугом повијешћу његове земље, од њемачке окупације до независности. “Локација на којој се одвија роман није далеко од мјеста на којему сам рођен. А ја сам читаво вријеме одрастао уз ратне приче. Тако да сам о тој теми имао искуства из прве руке. Потом је сусрет с еуропским колонијализмом имао једну од важнијих улога у мојем истраживању.”

”Afterlives” је вишегенерацијска прича, у којој многи протагонисти живе под истим кровом, у тешким увјетма колонијализма, рата, губитка, несташице. Но, сваки је протагонист другачији и њихове су реакције на једнаке ситуације другачије. Међутим, како је сам писац рекао, нити један од протагониста није базиран на стварним људима. Протагонисти у његовој глави “живе” годинама, док пише роман, а од многих које сусреће у свакодневници узима тек ђелић. Критика га хвали и због описа женских ликова, у овом су роману то Асха и Афија.

Гурнах је први црнац из Африке који је освојио Нобела након што је 1986. године ту награду добио Wole Sounika.

Награда износи 840 тисућа фунти, 10 милијуна шведских круна. Најбољег бира осамнаест чланова Шведске академије.

Награда је велико изненађење. Највећи су фаворити ове године били Annie Ernaux, једној од највећих живућих француских ауторица кладионице су давале највеће изгледе, а потом канадска пјесникиња Anne Carson, јапански бестселер аутор Haruki Murahami, руска списатељица Људмила Улицка, канадска списатељица Margaret Atwood, гваделупска списатељица Marsune Conde и кенијски писац Ngũgĩ wa Thiong’. Критичар New York Times-a спомињао је и Дубравку Угрешић, као једног од фаворита.

Награда је до сада дођељена 118 пута. Често је била попраћена котроверзама, и ријетко се и догађа да побиједи нетко тко је добро стајао на кладионицама. Једном је Нобела за књижевност добио Bob Dylan, због “нове поетске визије коју је донио америчкој књижевности”. Године 2017. имали су и сексуални скандал. Прошле је године награду добила Louise Glück.

Новинарка Greta Thurfjell, која је писала за шведске новине Dagnes Nuheter, израчунала је да је 95 од 117 бивших добитника Нобелове награде за књижевност из Еуропе и Сјеверне Америке, а да је међу њима само шеснаест жена.