Пише: Кристи Пледсон
Пре неколико година, немачки професор права интелектуалне својине Тим Дорнис био је на одмору у Калифорнији када му се обратио генерални секретар Немачког удружења за право интелектуалне својине (ГРУР):
„Ускоро ћемо имати важан развој догађаја у Женеви који морамо да пропратимо. Јер то би могло бити револуционарно“, чуо је Дорнис преко телефона.
Женева је седиште Светске организације за интелектуалну својину (WIPO), агенције Уједињених нација која промовише и штити интелектуалну својину широм света.
Закон о интелектуалној својини бави се правном заштитом и власничким правима за ствари које људи стварају својим умом, као што су проналасци, уметност и писање.
Тако је Дорнис, који је последњих година представљао ГРУР на конференцијама Светске организације за интелектуалну својину, отишао у Швајцарску и почео да се распитује о чему је реч. „А онда сам схватио да би ово заиста могло бити револуционарно“, рекао је он за DW.
Од понедељка (13. мај) па током наредних дванаест дана у Женеви ће бити одржана дипломатска конференција на којој ће се склопити споразум о међународном правном инструменту који настоји да „побољша ефикасност, транспарентност и квалитет система патената“.
Поклич Дојче веле: „Упркос почетним успесима, Украјина је данас на прагу ратног пораза“…
Према саопштењу за штампу Светске организације за интелектуалну својину, циљ инструмента је „спречавање погрешне доделе патената за проналаске који нису нови или инвентивни у погледу генетских ресурса и традиционалног знања повезаног са генетским ресурсима“.
Дуготрајна борба
Више од 25 година, земље у развоју и аутохтони народи се залажу за законе о интелектуалној својини који боље штите њихову локалну флору, фауну, традиционално знање и културу од експлоатације споља.
Последњих година све су гласнији позиви на већу одговорност компанија које користе традиционално знање или културно наслеђе страних земаља или аутохтоних култура.
Модни брендови су оптуживани да користе традиционалне шаре у мустрама на одећи, а фармацеутске компаније су се нашле под лупом због претварања лековитог биља из других земаља у комерцијалне лекове.
Критичари ове праксе то називају културним присвајањем или, када се ради о употреби генетских ресурса попут биљака, биопиратеријом.
„Ово знање се заправо не уклапа у оквир постојећег система интелектуалне својине, као што су систем патента или систем ауторских права“, рекао је за DW Венд Вендланд, директор одељења за традиционално знање, генетске ресурсе и традиционалне културне изразе при овој Агенцији УН.
Дискусија о правној заштити у овој области почела је много раније, оснивањем Светске трговинске организације (DWO) 1995. године. Тиме је створен нови сет међународних стандарда за права на интелектуалну својину у свим државама чланицама.
У Индији, на пример, прелазак на овај нови систем донео је узнемирујуће откриће: друге земље, посебно индустријализоване попут Сједињених Држава, пријавиле су многе патенте на производе који су били део традиционалне праксе у Индији стотинама година.
Заустављање губитка наслеђа и знања
Вишвајанани Сатигери, директорка индијске Дигиталне библиотеке за традиционално знање, каже за DW да додела патента за традиционално знање некој трећој страни значи да та страна постаје власник. „Нација губи сопствено наслеђе и сопствено традиционално знање.“
Сада би то могло да се промени. Састају се 193 државе чланице Светске организације за интелектуалну својину како би усвојиле предложени први корак.
Светска организација сматра рањивим три области у садашњем систему: генетске ресурсе, традиционално знање и традиционални културни израз.
Генетски ресурси су биолошки материјали попут биљака и животиња који садрже генетске информације, док традиционално знање обухвата генерацијску мудрост унутар заједница, која се обично преноси усмено.
То може укључивати знање о биодиверзитету, храни, пољопривреди, здравственој заштити и још много тога.
Традиционални културни израз укључује уметничке креације које одражавају наслеђе и идентитет групе, попут музике, уметности и дизајна. „То мења класично схватање интелектуалне својине“, сматра Дорнис.
Према важећем закону о интелектуалној својини, правна заштита за оригиналне креације обично се укида када прође одређено време после њиховог настанка.
Ања Милер: Италија има проблем, млади, образовани, незапослени
Али, многе традиционалне праксе су се развиле и преносиле стотинама година или дуже, што значи да у таквом систему нису заштићене.
Такође не постоји индивидуални проналазач — знање се чува у заједници и углавном је тешко да се нађе извор његовог настанка у одређеној заједници или региону. Нека особа може да дође споља, да стекне знање од заједнице и врати се у своју земљу где може да пријави патент на основу онога што је научила.
Дорнис каже да то омогућава развијеним земљама, да кажу „ми ћемо то да узмемо и нећемо да вам то надокнадимо“.
„Али ако вам је потребан фармацеутски производ који је заснован на традиционалном генетском ресурсу или традиционалном знању, морате да платите лек, јер је заштићен патентом“, рекао је он.
Откривање извора и обештећење
Састанак је сада фокусиран искључиво на генетске ресурсе и покушај усвајања такозваног правног инструмента који ће захтевати од подносилаца пријава за патенте у државама чланицама да открију одакле су набавили биљку или где су стекли знање које желе да користе и да ли су добили дозволу да га користе.
Ако тај споразум прође, фокус ће се онда окренути стварању јаснијих дефиниција за друге две категорије.
Овај нацрт закона такође предвиђа стварање базе података, попут оне коју води Сатигери, где се такве информације могу лако пратити.
Индијска библиотека за традиционално знање, прва те врсте на глобалном нивоу, провела је деценије у транскрипцији и превођењу информација из традиционалних индијских текстова – од којих су многи написани на санскриту – у своју базу података, стварајући евиденцију коју могу да користе службеници за патенте.
„Ми смо циљали на индијске системе медицине, односно на ајурведу и унани“, рекла је Сатигери. „Такође смо пописали врсте јоге које постоје овде. И обиље информација у вези са здрављем, укључујући здравље животиња и биљака, као и козметику.“
Када прегледају патентну пријаву, службеници за патенте могу да консултују ове базе података и провере да ли нешто слично већ постоји. Базе података ће такође помоћи земљама да прате патенте који се ослањају на знање или ресурсе који су стечени унутар њихових граница.
Земље са израженом биолошком разноликошћу већ деценијама траже увођење оваквог система. Овај нови споразум, ако буде усвојен, неће створити нове захтеве за одштету.
Али, постојећи закон о животној средини већ захтева да се све финансијске користи од проналаска деле са земљом порекла. Тако би јачи закони о транспарентности података могли довести до веће финансијске компензације за ове земље.
Венд Вендланд из Светске организације за интелектуалну својину рекао је да многе земље у развоју овакву регулативу виде као „значајан корак напред“.
Извор: Дојче Веле
