Трифковић: Руска драма
2. јул, 2023.
Дан независности
4. јул, 2023.
Прикажи све

Кратка историја развоја ,,литературе за плажу“

Књиге на обали, (Фото: The Whale Hunters)

Књиге рекламиране као одлично штиво за плажу изненађујуће су разнолике, а обичај читања на летњим одморима сеже два века уназад, пише Џулијан Нориц

Књиге на обали, (Фото: The Whale Hunters)

“И ја сам, као и већина људи, прочитао књигу, две на одмору”, каже Стјуарт, лик из романа Троје Џулијана Барнса из 1991. Нема он времена за рекреативно читање; мора да сачека доколицу. Његов најбољи пријатељ, ерудита, али непредвидиво ангажован, исмева овај став. За Оливера су летњи читаоци досадни: нису радознали и интелектуално су лењи.

Летња лектира, или литература за плажу, често се повезује са незахтевним, забавним наративима: “не превише тешка” белетристика, трилери, фантастика, историјски и савремени љубавни романи. Ово се чак одражава и на физички изглед књига објављених у летњим месецима. Светлије боје и разиграни омоти знак да у њима нема много оптерећујуће озбиљности.

И док је сам термин “књиге за плажу” почео да се користи релативно скоро, појавивши се први пут у издавачким плановима и каталозима књига почетком 1990-их, обичај читања на летњим одморима много је старији.

Читање за празнике

Комуниколошкиња Дона Харинтон-Лукер бележи да се почетком 19. века на читање на излетима често гледало као на знак отмености и рафинмана. Путници су подстицани да слободно време искористе да би уживали у вредним делима класика. Анонимни писац есеја “Летња филозофија” саветује излетницима да читају књиге које су “добре у својој врсти” и препоручује Бајронове збирке и Елију Чарлса Лемба као “савршене” примере летње литературе.

У Великој Британији су летњи месеци традиционално били сушно време за нове књиге. Божић је био много важнији период за издаваче. Али су у Сједињеним Америчким Државама у периоду после Грађанског рата издавачи и књижари постајали свесни растуће потребе за лаким штивима међу излетницима у летње доба.

Све већа писменост становништва и појефтињење штампања учинили су књиге све приступачнијим, махом у јефтиним повезима са папирним корицама.

Ови “петпарачки” романи махом су доносили узбудљиве приче о убиствима, авантурама и љубавним везама. Због њиховог згодног формата и продаје на штандовима на железничким станицама и пристаништима, та сензационалистичка, забавна белетристика довођена је у везу са одморима и путовањима.

,,Петпарачки“ романи, (Фото: McMaster University Library)

Амерички издавачи су до 1870. године почели да зарађују на овом тренду, објављујући посебне едиције летњих издања “лаке литаратуре”. Она су рекламирана као угледна алтернатива њиховим петпарачким ривалима.

Летња литература ускоро је постала свеприсутни вид рекреације на одмору. Хенри Џејмс у једном свом путопису, док плови паробродом, примећује “на палуби младе даме из хотела са примерцима Лотара у рукама” (мисли на љубавни бестселер Бенџамина Дизраелија). Летњи романи су углавном представљани као “прихватљива” фикција, какву излетници лако могу да узму и оставе, а довољно су јефтини да могу мирне душе да их размене или оставе у хотелима.

Слично као и данас, и тада је било оних који су потцењивали летњу литературу. Кроз већи део 19. века се и на саму форму романа гледало суревњиво, а ескапистички наслови објављивани у летњој сезони доживљавани су као посебно штетни.

Популарни бруклински проповедник, велечасни Томас де Вит Талмиџ, у беседи из 1876. године упечатљиво их је денунцирао, називајући летње романе “књижевним отровом” и “кужним ђубретом”, а вернике је упозорио на срамоту каква ће им се догодити ако их смрт задеси са “у папир упакованом романсом” у рукама.

Други су исмевали формулаичне конвенције и теме популарних летњих наслова. Сатирични часопис Ђаволак понудио је сређен индекс (“замци у сумрак”, стр. 3, 13; хаљине главне јунакиње, стр. 38, 54, 68, 120. 240. 246, 318), тако да читатељке и читаоци могу да прескачу странице између својих омиљених мотива.

Међутим, књиге рекламиране као одлично летње штиво могу да буду изненађујуће разнолике. Харингтон-Лукер нуди као пример рекламу за Шрајбнерову понуду за лето 1885. На том списку су хумореске Френка Р. Стоктона, срчано испитивање неједнакости и експлоатације у рудницима Ланкашира (То девојче од Лауријевих) Френсис Хоџсон Барнет, надреалне, протонаучнофантастичне приче Фрица Џејмса О’Брајена, као и путописе, историјске књиге и малу збирку Платонових дијалога. Едиција Бриц-а-брац (мемоари и сећања познатих писаца) била је веома популарна у летњим месецима, као и репринти издања преводне фикције и празнични избори класичне и савремене поезије.

Критичари и издавачи су бранили летњу литературу као неопходно “опуштање” од стреса током године. Али опуштање не значи нужно и тривијалности, а она лако може да се нађе у различитим врстама текстова.

Савремена литература за плажу

Књига на плажи, (Фото: RTE)

Савремена литература за плажу има много тога заједничког са традицијом летњих књига у 19. веку.

Као што је Хенри Џејмс приметио у вези са Дизраелијевим Лотаром 1870. године: увек ће бити нека књига коју изгледа сви читају на одмору. Да Винчијев код Дена Брауна, Слобода Џонатана Френзена, Ишчезла Џилијен Флин и Мале велике лажи Лијан Моријарти примери су за године када су те књиге објављене.

Оно што нам обузима колективну имагинацију одређене године може да открије доста тога. Лотар није био само мелодрамски шунд, него се хватао укоштац са изазовима помирења организоване религије и личне вере и моралности, што мора да је гађало у жицу читаоце 19. века.

Популарна литература за плажу може да се бави познатим стварима којима се бавимо и које нас преокупирају (породица, полне улоге, историја, богатство) тако да нуди катарзични осећај опуштања и бекства. Слично петпарачким романима и излетничким едицијама из 19. века, литература за плажу је често приступачна и размењива.

Литература за плажу преостала из ранијих сезона може се наћи у књижарама с половним књигама у приобаљу, у заједничким просторијама хотела и на полицама дневних соба станова на дан. Замашћене, избледеле књиге сломљених хрбата, раскупусане и изгужване, што им песак крцка међу страницама.

Случајна открића у литератури за плажу

Литература за плажу може да буде и експеримент, случајни сусрет. Гомиле одбачене летње литературе донеле су ми нека невероватна открића. На пример, циничне, субверзивне фантастичне романе новозеландског писца Хјуа Кука или минуциозне техничке описе операција бомбардера Б52 у Лету Старог Пса Дејла Брауна. Или цењени роман Доне Тарт о убиству, колеџу и митологији, Тајна историја. Мој примерак овог последњег, покупљен од стопера са ранцима 1999. године, до сада се распао од поновних читања током лета. Најбоља лекција коју можете да добијете из литературе за плажу је то што се, ако успете бар да прелетите књигу или две док сте на одмору, уверите да ли су баш оне те које вам се допадају.

Ове године ће један мој пријатељ на одмор понети Уликс, тако да може сасвим да му се препусти, док ја још тражим правог наследника за Самостан наранџиног дрвета Саманте Шенон, од којег се нисам одвајао целог прошлог лета. Обе књиге су савршена литература за плажу.

И што каже Фран Либовиц: “Немам слатких грехова, јер ме наслада не тера да се осећам грешно”. Овакав би увек требало да нам буде став према рекреативном читању, а летња литература за плажу пружа нам најбољу прилику да га безостатно прихватимо. На овогодишњој листи летњих штива (фикција, историја, фантастика, трилери и шта све не) вероватно су многи романи који су “добри у својој врсти”, без обзира на жанр или дизајн корица. А ако нису, свеједно можете да у њима уживате.

Свакоме је потребно опуштање по његовој мери.

Пише: Џулијан Новиц
Извор: The Conversation
Превео: Матија Јовандић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *