Španski dnevnik El Pais bavio se impresivnom pojavom Nikole Jokića. Jokić ima tripl-dabl prosek od 24,7 poena, 11,6 skokova i 10,2 asistencija, a njegovi Denver Nagetsi su lideri Zapadne konferencije. Srbin je opet glavni kandidat za najkorisnijeg igrača sezone (MVP), nagrade koju je osvajao u prethodne dve. U NBA sezoni, dobro obogaćenoj kandidatima za titulu i superzvezdama, ističe se nadmoć Srbina“, počinje tekst novinara Andresa Monhe. „Majkl Meloun nikada nije uspeo da trenira Tima Dankana, legendarnog lidera najduže dinastije u istoriji NBA, San Antonio Sparsa. Ali on veoma dobro poznaje svoju ulogu i nasleđe. Zbog toga se ne libi da sa njim uporedi Nikolu Jokića. ‘Oni su primeri superzvezda bez trunke sebičnosti'“, podseća Španac na izjavu Melouna.
A trener Denver Nagetsa priznao je ovih dana novinaru Adrijanu Vojnarovskom da preterana usredsređenost čak i obuzima Srbina. „Neugodno mu je što dobija toliku pažnju“, kaže trener Denvera. „Refleksna reakcija onoga ko zadivljujuće shvata kao nešto normalno“, objašnjava kolumnista „El Paisa“. „Takva briga je, međutim, u njegovom slučaju neizbežna. Jokić uvek priča svojom košarkom, koja je savršen balans između umetničkog i umnog, između magičnog i naučnog.
Njegovo angažovanje ga je dovelo do sezone koja bi mogla biti istorijska, gotovo nezamisliva u modernoj košarci“. Srbin bi mogao da se upiše na izabranu listu na kojoj su Bil Rasel (1961-1963), Vilt Čemberlen (1966-1968) i Leri Bird (1984-1986), jedinih igrača koji su do sada tri puta uzastpono birani za MVP-ja lige. „Ovo priznanje, za Jokića, ne donosi paralizu ili obamrlost. Naprotiv“, piše Monhe. Šahista na košarkaškom terenu „Uvek želi da uči nove stvari, dozvoljava sebi da bude treniran kao prvog dana, ma koliko uspešan ranije bio“, izjavio je njegov trener, ne mogavši da sakrije iskreno divljenje čoveku koji sve čini jednostavnijim. „Evropljanin koji je u NBA došao iz druge runde drafta i sa očiglednim problemima sa viškom kilograma. Drugim rečima: jedan od najneverovatnijih slučajeva dominacije u istoriji lige“, kaže se u tekstu. Maloun razotkriva dominaciju svog ključnog igrača od celine do nijansi. Koji je proizvod apsolutnog obima, gotovo nestvaran.
„Igra šah na terenu.
Njegovo poznavanje igre je neverovatno, ponekad pomislim da je kao kompjuter, automatski čita sve oko sebe i za minimalno vreme donese pravu odluku 99 od 100 puta“, kaže Meloun.
Realnost je, u njegovom slučaju, sasvim bliska tom scenariju. Nijedan NBA igrač ne dolazi u dodir sa loptom toliko puta u svakoj utakmici kao Jokić (99), takođe u potpuno različitim zonama terena poput niskog posta i poludistance, u kojima takođe predvodi ligu.
„Bez obzira da li je okrenut obruču ili mu je iza leđa, Jokić deluje kao motor čitavog sistema“, navodi se. „Sa njim je sve vrlo jednostavno, ako ste sami i u dobroj situaciji, on će vam doneti loptu“, rezimirao je njegov saigrač Aron Gordon, koji pored Jokića proživljava sezonu karijere, gradeći sa Srbinom fantastičnu hemiju
„Jokić, koji je na putu da postane prvi igrač koji je u proseku ostvario tripl-dabl tokom cele NBA sezone, nije uvek držao ključeve ofanzivnog sistema u Denveru. Ali sada je na njima ugravirano njegovo ime“, piš El Pais. „Bio je trening, tokom njegove prve sezone (2015/2016), na kome su svi morali da rade vežbu kontrole lopte i dodavanja“, priseća se Meloun o tada nepoznatom Nikoli, „I prošao je mnogo bolje od svih naših plejmejkera“.
U njegovoj drugoj godini, Nagetsi su poništili svoj eksperiment uparivanja Jokića sa Bosancem Jusufom Nurkićem, još jednim visokim centrom. Cilj je bio jasan – da Jokić bude centar svega. „Ona prva sezona u Denveru u kojoj je Srbin gledao kako Kenet Farid, tadašnji saigrača, preleće iznad njega sve dok nije ostavio bez komentarasvog saigrača. Bila je to neka vrsta poruke dobrodošlice novom svetu“, navodi španski analitičar. „Ovo nije za mene“, pomislio je tada Jokić, paradigma košarkaške igre u kojoj je glavni mišić, a svetlosnim godinama ispred ostalih, uvek mozak.
Totalni centar
El Pais u svom tekstu zaključuje u čemu je Jokićeva istinska veličina. „Prvo, uspeo je da stvori, u sportu i oko sebe, kulturu dodavanja i kretanja bez lopte u timu gde svi znaju da je sa Jokićem uvek Božić. Drugo, iz perspektive planiranja, uspostavljanje mirne baze, sa smirenim vođstvom, na kojem se može izgraditi moćan i održiv tim. I treće, utvrđivanje svog nasleđa kao jednog od najdominantnijih i najfascinantnijih igrača na svetu“, piše Monhe. „Jokićev uticaj na Nagetse je nešto što se ne može proveriti samo iz rezultate bez njega u timu (učinak 3-5), za razliku od onog kada je na raspolaganju timu (38-13), već pre svega nešto što prevazilazi vizuelni test monstruozne forme.
Uviđajući da je samo čovek — čije su figure već istorijske i kome se posvećuje maksimalna pažnja — je na čelu konstantnog dovođenja svojih saigrača u najbolje situacije da budu svoja najbolja verzija. U tome je, na kraju krajeva, suština“. „Dakle, dok analitičari raspravljaju o tome kako zamor birača (MVP-ja. prim. aut), preko koga insistiranje na istom pobedniku, bez obzira na njegove zasluge, može da izazove dosadu i posledično potragu za nekim novim za nagradu, može uticati na odluku MVP-a i navijači su zapanjeni.
Iz noći u noć, uz prolazni vrhunac sigurno najdarovitijeg centra u istoriji košarkaške umetnosti, Jokić sam razmišlja samo o tome kako da ojača svoj blok da dešifruje i pobedi svog sledećeg protivnika. To je, na kraju, rutina izvanrednog. Inscenacija totalnog centra ili najvišeg beka na svetu, dve strane istog novčića. Dva kanala izražavanja njegove vladavine“, zaključuje se u tekstu.
Izvor: b92
