Пише: Аница Ковачевић
Медијско извештавање о Кини у Србији и Црној Гори показало је значајне разлике у приступу, фреквенцији и темама. Кина је у Србији била присутна у чак 58 прилога током септембра и 62 током октобра, док је у Црној Гори присутност Кине у медијима скоро три пута мања. Код нас је наратив чак 70 одсто позитиван, док је у „комшилуку“ претежно неутралан, али и више негативан него позитиван.
У Србији једна трећина прилога (32,8 одсто) емитована је на јавном сервису РТС, четвртина на телевизији Прва (25,9 одсто), а на телевизији Хепи (19 одсто), док је тај број је знатно мањи – на Пинку шест прилога, односно 10,3 одсто и на Б92 седам прилога, односно 12,1 одсто.
Гледајући број прилога у којима се Кина спомиње у оквиру неке друге теме, и тамо где је главна тема, број је приближно једнак.
С друге стране, прилози у којима је Кина само поменута трајали су три сата осам минута и 34 секунде, а прилози који су се све време бавили Кином трајали су један сат четири минута и десет секунди.
Како БИРОДИ наводи, ова разлика у динамици помињања у информативним емисијама, објашњава се догађајима који су се одвијали, посебно у септембру.
„На Пинку је у оквиру Националног дневника био прилог о састанку председника Вучића са грађанима у Љубовији поводом ископавања јадарита. На том састанку је неко од учесника поменуо Кину, а прилог је трајао 40 минута и 10 секунди“, наводи се у извештају.
Владимир Ђукановић: Ваше радно место у свету вештачке интелигенције
Србија: Кина као кључни партнер
Трећина тема (32,8 одсто) у којима се појављује Кина су у домену светских геополитичких односа, а то су односи са САД, Русијом и однос према рату у Украјини.
Следећа најзаступљенија тема су економски односи Србије и Кине (24,1 одсто) и на трећем месту је политички односи Србије и Кине 19 одсто.
На телевизијама попут РТС-а, Хепи-а, Прве и Пинка, Кина се често представља кроз економске и политичке односе са Србијом.
Економска сарадња, попут кинеских инвестиција у инфраструктуру и индустрију, доминира прилозима.
Претежно је доминантан наратив који наглашава „челично пријатељство“ Кине и Србије, које су промовисали лидери попут председника Александра Вучића и кинеског амбасадора – што позитивно обликује перцепцију Кине и то са чак 70 одсто прилога са видним позитивним тоналитетом.
Главни догађаји које су медији са пажњом испратили претходних месеци у Србији:
- Посета новоотвореној фабрици Линглонг у Зрењанину
- Посета Ивице Дачића Кини (Сајам инвестиција и Конференција о безбедности)
- Успостављање редовне авио-линије између Београда и Гуангџоуа и најава и будућег лета за Шангај
- Отварање Института Конфучије у Нишу
- БРИКС у Казању
- Посета делегације комунистичке партије Кине Србији
- Европска комисија иницирала истрагу апликације ТЕМУ – да ли и на који начин контролише продају илегалних и потенцијално опасних производа?
У октобру је посебно истакнут самит БРИКС-а у Казању, где је Кина била кључни актер, као и посете кинеских делегација и отварање нових инфраструктурних пројеката у Србији.
Црна Гора: Фокус на геополитику и неутралност
За разлику од Србије, у Црној Гори је Кина значајно мање заступљена.
Највише прилога је забележено на телевизијама Нова М и Прва ЦГ.
Кина је доминантно присутна у контексту геополитике – односа са САД, Русијом, и улогом у рату у Украјини.
Насупрот извештавању у Србији шири је спектар подтема које су покривене, попут односа Кине и Северне Кореје, Тајвана, ЕУ.
Али, интересантно је то што је тоналитет углавном неутралан (70 одсто), док је позитивно извештавање знатно ређе, а негативан је чак заступљен у вредности од 18 одсто.
Занимљив је наратив о Кини као потенцијалном партнеру Црне Горе у области туризма, али без конкретних акција које би допринеле већој присутности кинеских актера.
Главни догађаји које су медији са пажњом испратили претходних месеци у Црној Гори:
- Састанак Министарке Црне Горе и отправнице послова Кине у Црној Гори и разговори о припреми Меморандума о сарадњи у области туризма
- Самит БРИКС-а
Доминантни наратив у овом периоду у црногорским медијима је био да је Кина предлагач решења за решавање сукоба у Украјини, што је често спомињан у извештајима о самиту БРИКС у Казању.
Извор: Нова Економија
