Piše: Dimitrije Milić
Od 2000. do 2010. kineski udeo u globalnom izvozu proizvodnih dobara porastao je sa šest na 17 odsto, što je preplavilo tržišta jeftinom robom i ozbiljno uticalo na razne industrije, nateravši ostatak sveta na zaštitu svoje ekonomije
Pol je radio u istom proizvodnom pogonu u Lankasteru u Ohaju, srcu američkog Srednjeg Zapada, više od 20 godina. Poznavao je zvuk mašina kao svoj džep, miris metala i ulja usađen u njegova čula. To je bio njegov život, kao i život mnogih njegovih komšija. Jednog jutra 2005. sve se promenilo. Fabrika stakla, dugogodišnji stub lokalne privrede, objavila je da zatvara svoja vrata i to zauvek. Krivac? Jeftin uvoz iz Kine, koji preplavljuje tržište i potkopava američke proizvode.
OSEĆAJ GUBITKA
Pol Larkin nije bio jedini. Širom Srednjeg Zapada, čitavi gradovi poput njegovog pogođeni su pojavom koju će ekonomisti kasnije nazvati „kineski šok“. Poplava jeftine robe iz Kine, nakon njenog ulaska u Svetsku trgovinsku organizaciju 2001. godine, zahvatila je industrijsko srce Amerike snagom uragana. Fabrike koje su nekada brujale od aktivnosti sada su zaćutale, a njihovi radnici, ljudi poput Pola, ostali su da se pitaju kako se svet tako iznenada promenio. Poslovi koji su generacijama bili okosnica lokalnih zajednica nestali su skoro preko noći, ostavljajući za sobom prazne ulice, zatvorene prodavnice i osećaj gubitka koji se nije mogao kvantifikovati u ekonomskim statistikama i analizama međunarodne trgovine.
Kineski šok izazvao je poremećaje ne samo u Americi, već širom sveta, drastično utičući na ekonomije koje se u velikoj meri oslanjaju na proizvodnju. Od 2000. do 2010. godine, kineski udeo u globalnom izvozu proizvodnih dobara porastao je sa šest na 17 odsto, što je preplavilo tržišta jeftinom robom. Ovo je imalo ozbiljan uticaj na industrije kao što su tekstil, elektronika, čelik i nameštaj.
U Evropi su zemlje poput Nemačke, Italije i Portugala zabeležile značajan pad zaposlenosti u proizvodnji pod spoljnim pritiskom. U Italiji, na primer, industrija tekstila i odeće izgubila je približno 250.000 radnih mesta između 2001. i 2010. Japan i Južna Koreja, sa svojim naprednim elektronskim sektorima suočili su se sa oštrom konkurencijom kineske elektronske industrije, jer je zauzela skoro 50 odsto svetskog tržišta do 2010. Ni ekonomije u razvoju nisu bile pošteđene, te je od 2000. do 2005. Meksiko izgubio oko 500.000 radnih mesta u proizvodnji, a posebno u sektorima poput tekstila i elektronike.
M. K. Badrakumar: Veliki preokret u indijsko-kineskim odnosima
SPREČAVANJE DRUGOG KINESKOG ŠOKA
Poučen ovim teškim lekcijama sa početka milenijuma, deluje da veliki deo sveta želi da spreči da se dogodi „kineski šok 2“. Kako je Kina početkom 2000-ih dominirala na svetskom tržištu u tekstilu, elektronici, gvožđu, nameštaju i drugim dobrima, tako danas postoji rizik da to bude slučaj sa solarnim panelima, baterijama, električnim vozilima, jednostavnijim mikročipovima i ponovo sa čelikom. Veliki broj država, uključujući i one u razvoju, posegao je za merama zaštite u vidu carina, necarinskih barijera ili istraga o dampingu i netržišnim praksama.
SAD su ove godine uvele carine od: 25 odsto na čelik i aluminijum, 50 odsto na mikročipove 100 odsto na električna vozila i 50 odsto na solarne panele. Evropska unija je uvela različite procente carina od 17 do 38 odsto za različite kineske proizvođače električnih vozila. Međutim, najveća novina je uspon protekcionizma kod zemalja u razvoju i njihove novouspostavljene barijere. Taj vid zaštitnih politika u velikoj meri ruši imidž Kine kao države koja razvija „Globalni Jug“, a to naročito predstavlja problem kada se radi o članicama BRIKS-a koje takođe uvode ovaj vid mera.
Meksiko je u aprilu ove godine podigao carine za 544 proizvoda koji dolaze većinski iz Kine i uveo namet od 80 odsto na pojedine tipove čelika iz uvoza. Indija je pokrenula antidamping istrage za razne proizvode, uključujući staklena ogledala bez okvira i pričvršćivače. U martu je kompanija Cap, najveći čileanski proizvođač čelika, odlučio da zatvori svoje pogone, okrivljujući kinesku uvoznu konkurenciju. Čileanska vlada je 24. aprila uvela privremene antidampinške carine od 25-34 odsto, zbog čega je Cap povukao svoju odluku i nastaviće rad.
MERE ZAŠTITE
Međutim, lista država se ovde ne završava. Turska je uvela dodatne carine od 40 odsto na uvoz vozila iz Kine, dok je Brazil ove godine ponovo uveo uvozne takse na električna vozila. Indonežanska vlada je početkom jula najavila da će ova zemlja uvesti uvoznu carinu do 200 odsto na čitav niz kineskih roba, kako bi zaštitila mikro, mala i srednja preduzeća u zemlji. Južnoafrička Republika je pre oko mesec dana uvela carine od 10 odsto na solarne panele, koji u velikom udelu dolaze iz Kine. Ovo su samo neki od primera novouspostavljenih mera zaštite za kojima su posegnule države u razvoju protiv Kine od početka ove godine.
Nova globalna trgovinska situacija trenutno predstavlja rizik za Kinu, jer se suočava sa deflacijom na domaćem tržištu. Pad domaće potražnje za industrijskim proizvodima, koji su godinama bili predmet gigantskih državnih podsticaja, naveli su kineske kompanije da kupce po svaku cenu nađu van zemlje. Međutim, kako se zaštitne mere u celom svetu sve više pojačavaju, industrijske firme iz ove države beleže sve veće rizike, a one manje u poslednjim mesecima čak beleže sve učestalija bankrotstva. Peking će izvesno koristiti pokretanje sporova pred Svetskom trgovinskom organizacijom, bilateralne pritiske na države i korišćenje svojih mera izvoznih ograničenja ili sopstvenog uvođenja carina. Taj vid mera već su iskusile pojedine indijske kompanije, kojima kineski giganti ograničavaju pristup solarnim tehnologijama. Neke od njih mogu očekivati nove carine prema svojim automobilskim gigantima ili poljoprivrednim proizvodima, koje danas Kina razmatra prema Evropskoj uniji.
Ipak, ukupno gledano deluje da se „kineski šok“ sa početka milenijuma neće ponoviti i da danas u svetu optimizam prema neograničenoj trgovini sa ovom državom skoro da ne postoji. Političari nisu ljubitelji situacija u kojima se tokom trajanja njihovog mandata gase proizvodni pogoni, ljudi ostaju bez posla i čitavi regioni gube ekonomsku aktivnost. Prvi kineski šok je jedan od krivaca za uspon desnog populizma na Zapadu u deindustrijalizovanim regionima, te čak i protržišno orijentisani političari ne bi danas ponovo rizikovali sa svojom ranijom politikom. Iz tog razloga deluje da sudbina koju je doživeo Pol Larkin 2005. nije sudbina koju će doživeti neke njegove kolege danas širom sveta.
To ne znači da će trgovinski sporovi biti lako rešeni, već da će globalni sistem trgovine biti pod velikim pritiskom i rizikom od fragmentacije. To sa sobom nosi druge posledice, koje će verovatno više osetiti potrošači na cenama proizvoda, a manje proizvođači i njihovi radnici.
Na praktičnom primeru to znači da radnik u proizvodnji ne bi osetio tolike posledice promene trgovinskih odnosa na svom radnom mestu, čak bi ga izvesno zadržao. Međutim, postoji rizik da bi nove trgovinske odnose isti radnik osetio kada bi sa svojom platom otišao u prodavnicu. To takođe nije naročito popularna situacija, ali jeste nešto što je uspon protekcionizma uvek donosio kao svoju posledicu.
Izvor: Novi Magazin
