Пише: Димитрије Милић
Од 2000. до 2010. кинески удео у глобалном извозу производних добара порастао је са шест на 17 одсто, што је преплавило тржишта јефтином робом и озбиљно утицало на разне индустрије, натеравши остатак света на заштиту своје економије
Пол је радио у истом производном погону у Ланкастеру у Охају, срцу америчког Средњег Запада, више од 20 година. Познавао је звук машина као свој џеп, мирис метала и уља усађен у његова чула. То је био његов живот, као и живот многих његових комшија. Једног јутра 2005. све се променило. Фабрика стакла, дугогодишњи стуб локалне привреде, објавила је да затвара своја врата и то заувек. Кривац? Јефтин увоз из Кине, који преплављује тржиште и поткопава америчке производе.
ОСЕЋАЈ ГУБИТКА
Пол Ларкин није био једини. Широм Средњег Запада, читави градови попут његовог погођени су појавом коју ће економисти касније назвати „кинески шок“. Поплава јефтине робе из Кине, након њеног уласка у Светску трговинску организацију 2001. године, захватила је индустријско срце Америке снагом урагана. Фабрике које су некада брујале од активности сада су заћутале, а њихови радници, људи попут Пола, остали су да се питају како се свет тако изненада променио. Послови који су генерацијама били окосница локалних заједница нестали су скоро преко ноћи, остављајући за собом празне улице, затворене продавнице и осећај губитка који се није могао квантификовати у економским статистикама и анализама међународне трговине.
Кинески шок изазвао је поремећаје не само у Америци, већ широм света, драстично утичући на економије које се у великој мери ослањају на производњу. Од 2000. до 2010. године, кинески удео у глобалном извозу производних добара порастао је са шест на 17 одсто, што је преплавило тржишта јефтином робом. Ово је имало озбиљан утицај на индустрије као што су текстил, електроника, челик и намештај.
У Европи су земље попут Немачке, Италије и Португала забележиле значајан пад запослености у производњи под спољним притиском. У Италији, на пример, индустрија текстила и одеће изгубила је приближно 250.000 радних места између 2001. и 2010. Јапан и Јужна Кореја, са својим напредним електронским секторима суочили су се са оштром конкуренцијом кинеске електронске индустрије, јер је заузела скоро 50 одсто светског тржишта до 2010. Ни економије у развоју нису биле поштеђене, те је од 2000. до 2005. Мексико изгубио око 500.000 радних места у производњи, а посебно у секторима попут текстила и електронике.
М. К. Бадракумар: Велики преокрет у индијско-кинеским односима
СПРЕЧАВАЊЕ ДРУГОГ КИНЕСКОГ ШОКА
Поучен овим тешким лекцијама са почетка миленијума, делује да велики део света жели да спречи да се догоди „кинески шок 2“. Како је Кина почетком 2000-их доминирала на светском тржишту у текстилу, електроници, гвожђу, намештају и другим добрима, тако данас постоји ризик да то буде случај са соларним панелима, батеријама, електричним возилима, једноставнијим микрочиповима и поново са челиком. Велики број држава, укључујући и оне у развоју, посегао је за мерама заштите у виду царина, нецаринских баријера или истрага о дампингу и нетржишним праксама.
САД су ове године увеле царине од: 25 одсто на челик и алуминијум, 50 одсто на микрочипове 100 одсто на електрична возила и 50 одсто на соларне панеле. Европска унија је увела различите проценте царина од 17 до 38 одсто за различите кинеске произвођаче електричних возила. Међутим, највећа новина је успон протекционизма код земаља у развоју и њихове новоуспостављене баријере. Тај вид заштитних политика у великој мери руши имиџ Кине као државе која развија „Глобални Југ“, а то нарочито представља проблем када се ради о чланицама БРИКС-а које такође уводе овај вид мера.
Мексико је у априлу ове године подигао царине за 544 производа који долазе већински из Кине и увео намет од 80 одсто на поједине типове челика из увоза. Индија је покренула антидампинг истраге за разне производе, укључујући стаклена огледала без оквира и причвршћиваче. У марту је компанија Цап, највећи чилеански произвођач челика, одлучио да затвори своје погоне, окривљујући кинеску увозну конкуренцију. Чилеанска влада је 24. априла увела привремене антидампиншке царине од 25-34 одсто, због чега је Цап повукао своју одлуку и наставиће рад.
МЕРЕ ЗАШТИТЕ
Међутим, листа држава се овде не завршава. Турска је увела додатне царине од 40 одсто на увоз возила из Кине, док је Бразил ове године поново увео увозне таксе на електрична возила. Индонежанска влада је почетком јула најавила да ће ова земља увести увозну царину до 200 одсто на читав низ кинеских роба, како би заштитила микро, мала и средња предузећа у земљи. Јужноафричка Република је пре око месец дана увела царине од 10 одсто на соларне панеле, који у великом уделу долазе из Кине. Ово су само неки од примера новоуспостављених мера заштите за којима су посегнуле државе у развоју против Кине од почетка ове године.
Нова глобална трговинска ситуација тренутно представља ризик за Кину, јер се суочава са дефлацијом на домаћем тржишту. Пад домаће потражње за индустријским производима, који су годинама били предмет гигантских државних подстицаја, навели су кинеске компаније да купце по сваку цену нађу ван земље. Међутим, како се заштитне мере у целом свету све више појачавају, индустријске фирме из ове државе бележе све веће ризике, а оне мање у последњим месецима чак бележе све учесталија банкротства. Пекинг ће извесно користити покретање спорова пред Светском трговинском организацијом, билатералне притиске на државе и коришћење својих мера извозних ограничења или сопственог увођења царина. Тај вид мера већ су искусиле поједине индијске компаније, којима кинески гиганти ограничавају приступ соларним технологијама. Неке од њих могу очекивати нове царине према својим аутомобилским гигантима или пољопривредним производима, које данас Кина разматра према Европској унији.
Ипак, укупно гледано делује да се „кинески шок“ са почетка миленијума неће поновити и да данас у свету оптимизам према неограниченој трговини са овом државом скоро да не постоји. Политичари нису љубитељи ситуација у којима се током трајања њиховог мандата гасе производни погони, људи остају без посла и читави региони губе економску активност. Први кинески шок је један од криваца за успон десног популизма на Западу у деиндустријализованим регионима, те чак и протржишно оријентисани политичари не би данас поново ризиковали са својом ранијом политиком. Из тог разлога делује да судбина коју је доживео Пол Ларкин 2005. није судбина коју ће доживети неке његове колеге данас широм света.
То не значи да ће трговински спорови бити лако решени, већ да ће глобални систем трговине бити под великим притиском и ризиком од фрагментације. То са собом носи друге последице, које ће вероватно више осетити потрошачи на ценама производа, а мање произвођачи и њихови радници.
На практичном примеру то значи да радник у производњи не би осетио толике последице промене трговинских односа на свом радном месту, чак би га извесно задржао. Међутим, постоји ризик да би нове трговинске односе исти радник осетио када би са својом платом отишао у продавницу. То такође није нарочито популарна ситуација, али јесте нешто што је успон протекционизма увек доносио као своју последицу.
Извор: Нови Магазин
