Пише: Јован Зафировић Дошао је са таквом енергијом као да ће ми говорити о неком чуду. Сео је за радни сто, прекрстио ногу, узео оловку која је делила прочитане и непрочитане странице  изабраних приповетки Григорија Божовића ,,Кад мртви проговоре”, ставио је између прстију и њу, као цигару, тресао. Често је, док ја на другом столу траћим … Настави са читањем Јован Зафировић: Ми живимо