Вјекови ће прохујати ко крилати кратки часи У бескрајност од вјечности и у тавне магле њене, А свештени гениј св’јета нови живот да огласи И да нова поколења на упорне путе крене.   Уминуће дани ови. А тек хладни вјетар смрти Спокојно ће да ћарлија над пропашћу величина, И скиптрове и престоле у бл’једи ће … Настави са читањем Јован Дучић: Тајна