Не би било умјесно ни упутно поредити два режима и двије политике, Ђукановића и Милошевића, које су по много чему дјеловале и у различитим околностима и са различитих полазних основа, али ипак налазимо два дебела разлога да то учинимо. Мило Ђукановић је политички настао као посљедица ”мијешања Београда у унутрашња питања Црне Горе” а политички је профитирао и напредовао на критици тог и таквог утицаја из Београда. Оба пута под ”Београдом” подразумијева се политика Слободана Милошевића. Дакле, како год се гледа, Ђукановића не би било без Милошевића. Ипак, све што је направио у посљедње двије деценије било је засновано на сатанизовању Милошевићевог начина дјеловања и плодова његовог рада. Мило се од Слоба прво политички ”родио”, а потом га је политички ”појео”.
Мило Ђукановић, Момир Булатовић и Слободан Милошевић, (Фото: Вијести)
Е сад, да видимо, да ли је та критика Милошевића од стране Ђукановића основана, да ли је принципијелна, је ли направио отклон од њега или се Мило у свему показао исти, па чак и гори, од свог политичког оца? Милошевић се држао неких својих фикс – идеја, по цијену сукоба са међународном заједницом, нарочито у декадентној фази своје власти. Ђукановић је током литија и форсирања анти-закона показао сличне склоности…
Милошевић је хапсио и пребијао своје политичке противнике. Ђукановић – исто…
Милошевић је имао ”Тв Бастиљу”, а Ђукановић РТЦГ…
Милошевић је правио барикаде од балвана по Крајини, а Ђукановић од гума по Белведеру…
Милошевић је имао своје ”гусларе”, има и Ђукановић своје…
Милошевић је имао, покој им души, Минимакса, Ђукановић има Буксовце, на здравље њима….
Милошевић је имао Аркана, ”тигрове”… Ђукановић има , ”ловћенске страже”…
Милошевић је имао Лилића, Ђукановић – Вујановића…
Милошевић је владао десетак година у много већој земљи и са много већим политичким потенцијалом – а свима је изгледало да влада деценијама, Ђукановић преко 30 година на много мањем простору – и збиља влада деценијама. Обојица су били спремни да пролију туђу крв како би опстали на власти.
Милошевић је водио ратове јер је имао јаку војску, Ђукановић помало пушкара са цетињским ловцима и никшићким ”комитама”…. Принцип им је исти, само су ”нијансе” у квантитету оружане моћи.
Милошевић је за једину идеологију држао бољшевизам и пролетеријат, Ђукановић – исто. С тим што – Милошевићу на памет није пало да ”прави цркве”. Принципијелно се држао комитетске идеологије. Ђукановић, по том питању, врда…
Милошевић је имао петљу да одустане од даљег малтретирања народа када је изгубио изборе, Ђукановић је нема…
Милошевић је, сумња се, имао некакве стране банке и резервне трезоре, а Ђукановић?
Милија Тодоровић