Боље бити део Отвореног него затвореног Балкана
Увек сам се залагао за унапређење односа и регионалну сарадњу. Дуго смо живели у заједничкој држави, спајају нас векови породичних и пријатељских односа, Србија je за Црну Гору више од економије. Након Брисела волео бих да посетим Београд, да обновимо пуне дипломатске односе и заједно радимо на важним инфраструктурним пројектима и да у коначници будемо део заједничке европске породице
Неколико година недостајало je Милу Ђукановићу да обори европски, пa и светски рекорд пo дужини владавине. У томе га je спречио Јаков Милатовић, који je имао само три године у тренутку када je Ђукановић већ био власт у Црној Гори. У председничку трку ушао je као један од оснивача Покрета Европа сад! и бивши министар економског развоја у влади Здравка Кривокапића, првој без Демократске партије социјалиста. Пре него што се вратио у Црну Гору и упловио у воде политике, Милатовић je економију магистрирао на Оксфорду, a једно време радио je у Дојче банци и Европској банци за обнову и развој. Милатовић je у другом кругу избора добио 70.000 гласова више од Ђукановића и званично ће председник Црне Горе постати на инаугурацији заказаној за 20. мај.
Шта се суштмнски за Црну Гору променило вашом победом у другом кругу председничких избора?
Ово није била само побједа Јакова Милатовића, већ побједа генерација које су се деценијама бориле да Црна Гора добије прилику да иде напријед. Након толико година назадовања, аутократије, те заробљене државе у којој су институције биле апсолутно подређене једној партији и човјеку, изопаченог система вриједности и промашених политика, вријеме je за другачију Црну Гору. Зато je ова побједа прекретница која доноси нови систем вриједности, онај гдје су за успјех у животу пресудни знање и рад. Сигуран сам да сада имамо шансу да урадимо велике ствари које ће дефинисати будућност наше државе и свих њених грађана. Вјерујем да Црна Гора може постати чланица ЕУ у току мог предсједничког мандата.
Одмах након победе истакли сте да je то тријумф помирене Црне Горе. Ha какво помирење сте конкретно мислили?
У Црној Гори су перманентно отваране теме са националним предзнаком само са једним циљем. Много je лакше владати подијељеном, a истовремено и сиромашном земљом. Зато je бивши предсједник државе подстрекавао подјеле на унионисте и суверенисте и то више од 15 година након референдума за независност, или на четнике и партизане, зеленаше и бјелаше итд. Увијек je неко проглашаван за наводног „издајника државе“. Многи који су другачије мислили били су друштвено маргинализовани, остајући без икаквих шанси за успјех.
Умјесто нових радних мјеста, претходни режим je у континуитету отварао нове теме подјела. Али, управо су предсједнички избори показали да су грађани у великој мјери прозрели ту политику и одлучили да недобронамјерни режим, тј. његов симбол, пошаљу и формално у прошлост. To je био предуслов за помирење како бисмо заједнички окренули лист и започели нову епоху друштвеног уговора ка равноправнијем и праведнијем друштву, ка помиреном друштву.
Много je лакше владати подељеном, a истовремено и сиромашном земљом. Зато je бивши председник подстрекавао поделе на унионисте и суверенисте, четнике и партизане, зеленаше и бјелаше. Увек je неко проглашаван за „издајника државе“. Уместо нових радних места, претходни режим je отварао нове теме подела
Такође сте, алудирајући на Ђукановића, рекли да je „побеђен човек који je делио Црну Гору и застрашивао нас тим поделама, од којих je добијао корист за своје мале партијске и фамилијарне интересе“ и да сте „послали у прошлост лош систем вредности“. Колико ће требати времена да се демонтира систем који je у Црној Гори царевао дуже од три деценије?
To ће зависити од свих нас. Уласком у предсједничке изборе и побједом, сматрам да сам дао важан допринос у даљој демократизацији Црне Горе и демонтирању система који je владао у претходних 30 година. Међутим, изопачени систем je нажалост ушао у сваку пору нашег друштва и није га могуће демонтирати преко ноћи. Али немамо времена за оклијевање. Јако je важно укључити све здраве ресурсе, како би јединственим снагама допринијели убрзаној динамици напретка.
Лично, бићу савезник свим пojeдинцима и организацијама које се залажу за помирење, просперитет и општи друштвени бољитак.
Постоје ли ствари које су Ђукановић и његова власт урадили у протекле три децениje за коje бисте рекли да су добре за грађане и државу и које су то ствари?
Све добре ствари које су се у Црној Гори десиле у протеклом периоду су заслуга њених грађана, a не Ђукановића лично. Напомињем, и сада су на предсједничким изборима побједу однијели управо грађани Црне Горе.
Нашли сте се у позицији да вас опоненти у Црној Гори оптужују да сте део „српског света“ и експонент проруске политике, a да са друге стране у Србији од вас очекују повлачење признања Косова? Како одговарате на овакве примедбе, већ сте рекли да повлачење признања Косова није реално?
Уколико вас истовремено оптужују да сте агитатор, a онда и издајник за исто питање, онда вам није тешко да закључите да ти напади служе само за ситне дневнополитичке потребе. Поздрављам све напоре да Београд и Приштина ријеше ово питање, које не оптерећује само ове двије адресе, већ и цијели регаон. Ca друге стране, консензус je свих политичких субјеката у Црној Гори да ће земља поштовати своје међународне обавезе.
Како коментаришете примедбе да сте били део Владе на чије je формирање утицао покојни митрополит Амфилохије Радовић и да ће СПЦ и сада имати значајан уплив у састав извршне власти? Другим речима, да ли сте човек Цркве?
Вјерујем да сам био дио Владе због својих стручних и образовних референци, те моралних вриједности и начела. Такође, грађани су најбоље оцијенили и мој досадашњи политички ангажман у два наврата – и то на изборима у Подгорици у октобру прошле године, гдје сам као носилац листе Покрета Европа сад! дао највећи допринос развлашћивању ДПС-а из главног града, као и на овим историјским изборима када сам убједљиво побиједио Мила Ђукановића.
Апсолутно заступам принцип секуларног уређења државе. Дакле, одвојеност Цркве и државе. Што би народ рекао: држави државно, a цркви црквено. Међутим, није тајна да сам вјерник Митрополије црногорско-приморске, која je једна од важних дијелова СПЦ. Сматрам да je то моје елементарно људско право. Ja сам заиста легалиста и апсолутно ћу као предсједник у складу са Уставом и законом поштовати све вјерске организације на исти начин, али поштоваћу на исти начин и оне који нису вјерници, атеисте, агностике итд. Законом о слободи вјероисповијести и Темељним уговорима државе са традиционалним вјерским заједницама које постоје у Црној Гори, затворено je још једно веома значајно питање, које се такође дуго злоупотребљавало, a често користило и у дневнополитичке сврхе. Црна Гора неће бити земља у којој ћe било ко бити дискриминисан на основу вјерске, националне или било које друге оријентације.
Апсолутно заступам принцип секуларног уређења државе. Што би народ рекао: држави државно, цркви црквено. Није тајна да сам верник Митрополије црногорско-приморске, СПЦ. To je моје елементарно људско право, a као председник поштоваћу на исти начин све верске организације, као и оне који нису верници, атеисте, агностике…
Истовремено, Ђукановић вас je оптужио да повлађујете „великосрпским аспирацијама у Црној Гори“. Какав je ваш одговор на ове оптужбе, мислите ли да су Срби били дискриминисани у време његовог режима какав ће им положај бити у будућности?
Ђукановићеве инсинуације немају апсолутно никаквог утемељења у реалности. Ca једнаким мотивом због опстанка на власти je некада прогањао припаднике мањинских народа, његови савјетници учествовали су у депортацији Бошњака, оптуживао је Албанце у Црној Горн за покушај тероризма, a на крају, у његовој дугој политичкој „еволуцији“ дошао је био ред и на српски народ у Црној Гори. Ђукановић се примарно обрачунавао са свим политичким опонентима не бирајући средства и не разматрајући како се национално декларишу. Пошто су Срби у великој већини били на супротној страни, платили су високу цијену за вријеме Ђукановићеве аутократије. Његовом детронизацијом завршава се вријеме дискриминације. Cтога, сви народи у Црној Гори, рачунајући и Србе, морају бити равноправни и имати једнаке шансе, што за вријеме владавине ДПС-а није био случај.
Дан какон ваше победе Урбанистичко-грађевинска инспекција наредила je Ђукановићу да сруши своје нелегално изграђене објекте у Никшићу, у насељу Koчани. Многи су то одмах протумачили као најаву обрачуна cа бившим председником и његовим режимом, дубоко уплетеним у корупцију и криминал. Да ли сте спремни да ндете тако далеко – до самог Ђукановића н да ли сте свесни да ћe све мање од тога међу грађанима бити протумачено кво компромис?
He бих се мијешао у рад надлежних државних органа. Међутим, подржавам, штавише, очекујем да све институције раде свој посао у оквирима својих овлашћења, и то без икакве селективности. Ни према мени као изабраном предсједнику, a ни према господину Ђукановићу као досадашњем предсједнику. Тако и у овом конкретном случају. Држати се принципа да закони морају бити једнаки за све, биће нешто на чему ћу инсистирати и убудуће.
Поједини аналитичари и медији предвиђају да би Ђукановић могао да побегне из земље, склањајући се управо од потенцијалних истрага. Да ли се и вама та могућност чини реалном?
Постоје различите информације које свакако треба узети у обзир. Међутим, увјерен сам да ће Црна Гора имати правичан однос према свима, али такође капацитет и вољу да се суочи са свим могућим злоупотребама досадашњег предсједника. Moje je било да однесем политичку побједу, сада je на другим државним органима да утврде могуће злоупотребе. Зато очекујем да ће сви правосудни органи који се ослободе од утицаја бившег режима дјеловати ефикасно и превентивно.
Уверен сам да ће Црна Гора имати правичан однос према свима, али и капацитет и вољу да се суочи са свим могућим злоупотребама досадашњег председника. Сада je на државним органима да утврде могуће злоупотребе. Зато очекујем да ће сви правосудни органи који се ослободе утицаја бившег режима деловати ефикасно и превентивно
Kao своје приоритете сте истакли економски напредак, регионалну сарадњу и напредак у евроинтеграцијама. Обећали сте да ћете Црну Гору за пет година увести у ЕУ. Како то мислите да остварите, имајући у виду да ће на то утицати и глобалне геостратешке околности?
Заиста вјерујем да имамо моментум да ухватимо „посљедњи воз“ и да у наредних пет година постанемо чланица ЕУ. До сада сy преговори били про форме, тај процес je ишао динамиком пужа, управо због недостатка политичке воље у ранијем периоду. Није било суштинских реформи које су неопходне на путу интеграција, посебно оних у дијелу владавине права.
Претходне двије године због институционалне нестабилности смо имали такође динамику која није задовољавајућа и управо сам због тога желио да пошаљем поруку да je посјета Бриселу моја прва дестинација, јер je пуноправно чланство у ЕУ највећи приоритет за Црну Гору. Такође, сматрам да je чланство Црне Горе добар начин да ЕУ покаже да je политика проширења и даље жива, што je важно за све земље Западног Балкана, али и оне на истоку Европе. Зато je вријеме да пређемо са ријечи на дјела и заједнички радимо на пуноправном чланству земље у ЕУ. Политички стабилна влада и реформе у правосуђу су кључне за убрзање нашег пута ка ЕУ Посвећено ћу сарађивати са Владом, Скупштином и невладиним сектором на том пољу. Радићу на обједињавању свих политичких и друштвених чинилаца који могу дати свој допринос у том процесу.
Последњи воз за Брисел:
Заиста верујем да Црна Гора може у наредних пет година да постане чланица ЕУ. Чланство Црне Горе је добар начин да ЕУ покаже да je политика проширења и даље жива, што je важно за све земље Западног Балкана и на истоку Европе
Кад je реч о регионалној сарадњи, истакли сте да немате ништа против иницијативе Отворени Балкан, што су многи управо протумачили као ваше „препоручивање“ Београду. Какав je ваш одговор?
Идеја ЕУ je иастала као идеја регионалне економске сарадње земаља Бенелукса, Њемачке, Француске и Италије. A ми често на Балкану када причамо о европским интеграцијама заборављамо управо важност наших регионалних економских интеграција. Унапређење односа и регионална сарадња je нешто за шта сам се као економиста увијек залагао. Приоритет свих приоритета je свакако чланство у ЕУ, и док je год то наш главни циљ, не видим проблем да упоредо унапређујемо регионалну енономску сарадњу. Штавише мислим да je то саставни дио наших ЕУ интеграција.
Свакако да ће се питањем приступања Отвореном Балкану бавити и будућа влада и Скупштина водећи се интересима Црне Горе и њених грађана. Али, мој политички став je јасан. Боље бити дио Отвореног него затвореног Балкана.
Какви ће бити односи са Србијом, није мало оних који предвиђају патерналистички однос Београда према Подгорици?
Залагаћу се да Црна Гора има добре односе са свим државама у региону. Сарадња са Србијом je веома важна и због економије и због чињенице да смо дуго живјели у заједничкој држави, да нас спајају вјекови историје и културе, породичних и пријатељских односа. Зато често и кажем да je Србија за Црну Гору више од економије.
Рекао сам да бих убрзо након посјете Бриселу волио да званично посјетим и Београд, да се односи између Црне Горе и Србије додатно нормализују, да се коначно обнове пуни дипломатски односи, да заједно радимо на важним инфраструктурним пројектима – да завршимо ауто-пут ка Србији, да заједнички наступамо као јединствена туристичка дестинација према удаљеним тржиштима попут азијског, да у коначници будемо дио заједничке европске породице. Једном ријечју – желим да званични односи између Подгорице и Београда буду онакви какви су и свакодневни односи између грађана наше двије земље – добросусједски и пријатељски.
Да ли познајете српског председника Вучића и да ли сте разговарали након ваше победе?
Нисам имао прилику да непосредно упознам предсједника Србије господина Вучића. Захвалан сам му на честитки коју сам добио након побједе на предсједничким изборимa. Такође, имали смо телефонски разговор који je протекао у пријатељском и коректном тону. Обострано смо исказали спремност да радимо на унапређењу сарадње и рјешавању питања која oптерећују регион.
Црну Гору 11. јуна чекају парламентарни избори. Да ли ћe владајући блок ићи у једној колони или ће Покрет Европа сад! измерити сопствену снагу и шта очекујете на тим изборима?
Очекујем убједљиву побједу демократских снага које су допринијеле промјенама 30. августа 2020. и 2. априла текуће године. Након тога неопходно je формирати стабилну владу која ће имати снажну подршку новог сазива Скупштине за све реформске процесе на путу европских интеграција, a најважнији су они који се тичу правосуђа.
Јавност je у претходном периоду имала прилику да види да су неки од најважнијих носилаца функција у правосудним институцијама заправо били дио криминалног система против којег су требали да се боре. Из тог разлога je реформа правосуђа суштинска ствар у даљем демократском развоју земље. Без ње, што би људи рекли – „џаба смо кречили“.
Неки од најважнијих носилаца функција у правосудним институцијама заправо су били део криминалног система против којег je требало да се боре. Из тог разлога je реформа правосуђа суштинска ствар у даљем демократском развоју земље. Без ње, што би људи рекли, „џаба смо кречили“
Убијеђен сам да ће након побједе на локалним и предсједничким изборима, Покрет Европа сад! бити окосница будуће извршне власти. Сматрам да треба размотрити све опције наступа на парламентарним изборима, иако лично преферирам предизборну коалициону сарадњу базирану на програмским блискостима, како би се сва енергија усмјерила на рјешавање важних друштвених питања, умјесто ситних партијских конфронтирања.
Убеђен сам да ћe Покрет Европа сад! бити окосница будуће извршне власти. Треба размотрити све опције наступа на парламентарним изборима, а лично преферирам предизборну коалициону сарадњу базирану на програмским блискостима, како би се сва енергија усмерила на решавање важних друштвених питања
Хоће ли бити неких уступака Демократском фронту, јер вас je Андрија Мандић јавно подржао у другом кругу са знатним бројем својих гласача. Шта сте спремни да уступите ДФ-у у будућој влади?
Захвалан сам свим предсједничким кандидатима, укључујући и господина Мандића, који су ме подржали у другом кругу избора за предсједника. Други круг избора био je примјер добре сарадње ка заједничком циљу – побједи над господином Ђукановићем, и даљој демократизацији Црне Горе. Зато сам ja и рекао да je побједа на предсједничким изборима заједничка. Сматрам да Црној Гори треба стабилност и широка инклузивност свих који желе да се Црна Гора избори са заробљеним институцијама и настави још снажнију борбу против организованог криминала и корупције, настави са економским реформама и што прије постане чланица Европске уније. Демократско правило развијеног западног свијета je да влада рефлектује парламентарну већину изабрану од стране грађана на слободним изборима. A ja сам човјек који поштује и промовише демократске стандарде.
Зашто победничка већина из августа 2020. није могла да направи функционалну извршну власт, a многи предвиђају да ће лидерске сујете нагризати партнере и у будућој влади. Можете ли да предвидите како ће изгледати ти односи?
Сматрам да треба спустити лопту, разумјети да су изазови у земљи толико велики да се мале партијске разлике требају оставити са стране како би се енергија искористила за унапређење стања у друштву. Надам се да су извучене поуке из прошлости, те да ћемо са тим искуством овог пута као друштво бити много мудрији и успјешнији. Рационалност и подјела одговорности су потребни на политичкој сцени.
Нема сумње да je вашој победи допринео значајан раст плата и пензија, пo формули коју сте као министар економије спремили са колегом Милојком Спајићем, тадашњим министром финансија. Да ли je та формула, како вам неки сада замерају, крива за велики минус у државној каси Црне Горе?
He. Напротив. Дефицит буџета у првих девет мјесеци 2022. године, након имплементације програма Европа сад! je био најнижи у поређењу са претходним годинама. Тако да се управо супротно може закључити. Имплементацијом програма Европа сад! просјечна нето зарада у Црној Гори je порасла за скоро 200 еура, a минимална зарада je повећана са 222 на 450 еура. Међутим, у контексту ресурса, и природних и људских, које Црна Гора има, циљ je наравно да се настави са повећањем животног стандарда грађана. Поређења ради, просјечна нето плата у Хрватској je око 1.000 еура. Свакако то није нека недостижна ствар за Црну Гору, јер ако je достигнута у Хрватској, зашто не би могла бити достигнута и у Црној Гори.
Може ли се, с обзиром на ровите јавне финансије и висок удео јавног дуга, Црна Гора ускоро суочити са потребом да се ограничавају или чак и смањују плате и пензије? И прети ли Црној Гори дужничка криза, поготово након значајног раста каматних стопа, које додатно оптерећују јавне финансије земље?
Агенција за кредитни рејтинг Стандард енд Пур je почетком марта потврдила кредитни рејтинг и стабилне изгледе за Црну Гору. Такође, на основу априлског извјештаја Међународног монетарног фонда однос јавног дуга и БДП-а ћe наставити да има опадајући тренд, и то са 71 одсто бруто домаћег производа на крају 2022. године на очекиваних 68 одсто на крају 2023. У извјештају се такође констатује да ће економски раст успорити са 6,4 одсто из 2022. на нешто изнад три процента у овој години. Taко да све у свему, подаци не указују да Црној Гори пријети дужничка криза, али то не значи да не треба додатно ставити фокус у наредном периоду на наставак економских и фискалних реформи, што je посебно важно имајући у виду предвиђене дефиците и растући тренд отплате дуга у наредним годинама, које могу бити изазов, посебно у амбијенту високих каматних стопа. Добра туристичка сезона, чији ефекти би могли бити већи од оне рекордне 2019. године, свакако би додатно помогла опоравку економске активности и умањењу фискалних ризика.
Уз изразиту политичку нестабилност, један од кључних проблема у Црној Гори je и висока инфлација. Шта би, no вашем мишљењу, могао бити најделотвориији лек за ту бољку, са којом се суочавају све земље региона?
Висока инфлација je у посљедњих нешто више од годииу дана глобални проблем, који није заобишао ни малу отворену економију каква je црногорска. Свакако да je ситуација највећим дијелом амортизована имплементацијом програма Европа сад! која je почела у 2022. години. Такође, повећање минималне пензије као и додатно усклађивање пензија je донекле апсорбовало удар цјеновних повећања на животни стандард пензионера, али недовољно. Мислим да je и посљедња акција Владе у сарадњи са трговачким ланцима – Стоп инфлацији – добра у циљу борбе против инфлације у нашем амбијенту у којем земља нема инструменте монетарне политике.
Шта нисте успели да урадите као министар економије, a биће вам приоритет као новом председнику Црне Горе?
Министар економског развоја сам постао за вријеме највеће економске кризе са којом се земља суочила у посљедњих 20 година. Добрим мјерама привредног опоравка успјели смо да економски пад од 15 одсто из 2020. године претворимо у економски раст од 13 процената у 2021. години. Сада постајем предсједник Црне Горе у времену када je наше друштво подијељено и посвађано вјештачким подјелама претходног режима, пa сматрам да je на мени додатна одговорност да помирим Црну Гору, али и да je снажно усмјерим на пут европских интеграција и добросусједских односа.
Зоран Прерадовић
Извор: НИН
