Поводом годишњице његове смрти, преносимо неколико анегдота из живота овог славног српског научника и добротвора, које је приликом посјете Косову и Метохији испричала историчарка науке и највећи истраживач живота и дјела Михајла Идворског Пупина – Александра Нинковић Ташић.
Више од 30.000 докумената, од којих су многа први пут доступна јавности, чине највећу архиву посвећену Пупину, која има за циљ афирмацију и чување Пупиновог дјела, али и историје српске науке.
Алекдандра Нинковић – Ташић истиче да у животу апсолутно није ништа могуће урадити без вјере, поткрепљујући своју тврдњу примјером из живота двојице наших великана науке (Пупина и Тесле):
„Пупун каже да без вере не би успео ништа, њу је у њега усадила мајка. Без вере не би жив прешао Атлантик, а камо ли успео тамо преко“.
Предсједница Образовно истраживачког института „Михајло Пупин“ открила је да је наш велики научник био пријатељ са великанима српске умјетничке сцене Урошем Предићем и Пајом Јовановићем.
„Паја Јовановић је о својој чувеној слици причао:
‘Са Пупином сам много пута причао о томе, његов чукундеда, Видо Пупин, нико не зна како је изгледао. Пусти ме да сликам тебе, твоју фотографију имам’. Калауз на слици „Сеоба Срба, онај који води српски народ са Косова, јесте нико други до Михајло Пупин. Има бркове, шубару, али кад то склоните, онда видите да је то лик младог Пупина. И заиста, Пупинова породица креће управо одавде, са Косова, да осваја свет“, испричала је Нинковић – Ташић.
„Како је сада у годинама и стар, редакција листа, из хуманих разлога одлучује да више не узима донације од њега, међутим, Пупин, како би им доскочио, претплатио је себе на 10 година. Знао је да можда неће живети толико, али то је био једини начин да их подржи“, испричала је Александра.
Свети Владика Николај Велимировић тада је записао:
„Има ли чвршће вере од вере нашег Пупина. За њега не постоји дилема, само вера је могла да скине копрену и маглу“.
Каже епископ Николај после Пупинове смрти: „Све што је желео и да помогне свом народу и да има да помогне, да буде велики научник, све му је Бог дао“.
Занимљив догађај повезује Пупина, Теслу и гуслара Петра Перуновића.
„Када је на Пупинов позив, током Великог рата, дошао гуслар Петар Перуновић, Пупин га је уводио у овалну собу, водио на Колумбију, направио му читав низ дешавања на Сорбони. Али Петар Перуновић, воли Теслу и каже Николи Тесли, који је већ доста повучен: Ја бих да се с вама видим, а Тесла му одговара – Ви, увек!“
Перуновић долази са гуслама у народној ношњи код Тесле у хотелску собу у део који је служио као научникова лабораторија.
Седне и гусла: Издржао је док нисам почео да гуслам Старог Вујадина, е онда је он почео да плаче, устао је прво је грлио мене, онда је грлио моје гусле, онда је љубио моје гусле и рекао је. „Па, ништа не дира душу Србина као што то чине гусле“.
Извор: Ризница.нет