Ако секуларну одвојеност Цркве од државе не волимо таман као ”брда тврда и крваве кланце” онда нешто није како треба са нашим домољубљем. Јер та је одвојеност је уписана у црногорски Устав, а Устав је највиши државни акт који је уједно и споменик нашега трајања и наше цивилизованости, али и основ за доношење сваког државног закона и прописа. Ова одвојеност ( нека нас неко исправи, ево одмах може у коментарима… ) тиче се организације поменутих институција и питања руковођења истим. Устав Црне Горе појашњава да су ”вјерске заједнице равноправне и слободне у вршењу обреда и вјерских послова”. Слободне, у складу са начелом одвојености, управо од утицаја државе.
Због ових чињеница стојим запитан и забринут над јучерашњим сценама са Цетиња гдје окупљени ДПС-овци ( лидери и чланови ове партије и њихових дугогодишњих сателита у Влади коју је ова патрија водила ) са све Николаидисом ( који ”као фол” критикује исти тај ДПС, да би ми ”као фол” помислили како скуп не организују они којих има највише на скупу ) кличу ”вјечној Црној Гори” и пјевају јој химну истовремено се залажући за кршење темељних вриједности њеног Устава.

Шта значи поклич да ”само Црногорац може бити на трону Светог Петра Цетињског”? Из ког родољубља долази позив да СПЦ може свога митрополита устоличити у Подгорици, али не може на Цетињу? Колико има смисла да окуп грађана који номинално исказује љубав према грађанској држави коментарише начин и мјесто вршења једног вјерског обреда у једном секуларном друштву?
Јесмо ли имали ишта слично у јавним наступима ове партије и ових људи уочи устоличења поглавара Исламске заједнице у ЦГ, или надбискупа у Бару или бискупа у Котору? Не. Никад. Који су разлози да се њихов однос према СПЦ разликује од односа према другим вјерским заједницама? Који други до они објављени на посљедња два конгреса ове партије о намјери обнове/успоставе ( неке своје, државне ) ”православне цркве”?
И сад, пошто СПЦ, поштујући, између осталог, Устав Црне Горе, не дозвољава да јој држава уређује унутрашње устројство нити мјесто и начин вршења вјерског обреда, а тражећи при том, само иста она права која имају друге вјерске заједнице у ЦГ, та се Црква нашла на удару ДПС политике.

Зашто Цетиње? Поред других социолошко – психолошких разлога, ево један, рецимо, инфраструктурни. Пар хиљада присталица овог антиуставног хепенинга, сабраних из свих црногорских градова ( никако само Цетињана ) љепше стоје на цетињском тргу ( пардон, на пола трга, јер је простор од Двора краља Николе до Биљарде био очигледно празан ) него на каквом булевару унутар Подгорице, Бара или Никшића. Кадрови са цетињских улица, онако визуелно, још увјек могу донекле барем да сакрију истину која боли ДПС: ”синова стијења и чувара поштења” Црне Горе има више на оној страни која поштује црногорски Устав и грађанске вриједности, него на овој која позива на националистичко и шовинистичко презрење уставних вриједности