Црногорска застава, (Фото: Спутњик)
Ако секуларну одвојеност Цркве од државе не волимо таман као ”брда тврда и крваве кланце” онда нешто није како треба са нашим домољубљем. Јер та је одвојеност је уписана у црногорски Устав, а Устав је највиши државни акт који је уједно и споменик нашега трајања и наше цивилизованости, али и основ за доношење сваког државног закона и прописа. Ова одвојеност ( нека нас неко исправи, ево одмах може у коментарима… ) тиче се организације поменутих институција и питања руковођења истим. Устав Црне Горе појашњава да су ”вјерске заједнице равноправне и слободне у вршењу обреда и вјерских послова”. Слободне, у складу са начелом одвојености, управо од утицаја државе.
Због ових чињеница стојим запитан и забринут над јучерашњим сценама са Цетиња гдје окупљени ДПС-овци ( лидери и чланови ове партије и њихових дугогодишњих сателита у Влади коју је ова патрија водила ) са све Николаидисом ( који ”као фол” критикује исти тај ДПС, да би ми ”као фол” помислили како скуп не организују они којих има највише на скупу ) кличу ”вјечној Црној Гори” и пјевају јој химну истовремено се залажући за кршење темељних вриједности њеног Устава.
Андреј Николаидис, фото: Вијести
Шта значи поклич да ”само Црногорац може бити на трону Светог Петра Цетињског”? Из ког родољубља долази позив да СПЦ може свога митрополита устоличити у Подгорици, али не може на Цетињу? Колико има смисла да окуп грађана који номинално исказује љубав према грађанској држави коментарише начин и мјесто вршења једног вјерског обреда у једном секуларном друштву?
Јесмо ли имали ишта слично у јавним наступима ове партије и ових људи уочи устоличења поглавара Исламске заједнице у ЦГ, или надбискупа у Бару или бискупа у Котору? Не. Никад. Који су разлози да се њихов однос према СПЦ разликује од односа према другим вјерским заједницама? Који други до они објављени на посљедња два конгреса ове партије о намјери обнове/успоставе ( неке своје, државне ) ”православне цркве”?
И сад, пошто СПЦ, поштујући, између осталог, Устав Црне Горе, не дозвољава да јој држава уређује унутрашње устројство нити мјесто и начин вршења вјерског обреда, а тражећи при том, само иста она права која имају друге вјерске заједнице у ЦГ, та се Црква нашла на удару ДПС политике.
Скуп на Цетињу, фото: Вијести
Зашто Цетиње? Поред других социолошко – психолошких разлога, ево један, рецимо, инфраструктурни. Пар хиљада присталица овог антиуставног хепенинга, сабраних из свих црногорских градова ( никако само Цетињана ) љепше стоје на цетињском тргу ( пардон, на пола трга, јер је простор од Двора краља Николе до Биљарде био очигледно празан ) него на каквом булевару унутар Подгорице, Бара или Никшића. Кадрови са цетињских улица, онако визуелно, још увјек могу донекле барем да сакрију истину која боли ДПС: ”синова стијења и чувара поштења” Црне Горе има више на оној страни која поштује црногорски Устав и грађанске вриједности, него на овој која позива на националистичко и шовинистичко презрење уставних вриједности