Године 1972, када је Борхес био у својим седамдесетим и потпуно слеп, паметан и озбиљан млади аргентински књижевник по имену Фернандо Сорентино, који је тада имао само тридесет година, преседео је са омиљеним аутором седам поподнева у малој, забаченој просторији у Националној библиотеци и снимао њихове разговоре, „лежерна“ кратка ћаскања, лишена заморних ригидних формата, која … Настави са читањем Хорхе Луис Борхес: Пишчево дјело је производ лењости