Пише: Х. Л. Борхес Тачно у том тренутку човек помисли: Шта не бих дао за срећу Да будем поред тебе на Исланду У великом непомичном дану И да делим садашњост Као што се дели музика Или укус плода. Тачно у том тренутку Човек је био са њом на Исланду.