У разговору за Данас Горан Марковић прича о издаваштву за децу у Србији, поређењу са светским примерима, значају књиге у борби против вршњачког насиља…
Kако оцењујете квалитет савремене дечије литературе и какав је њен положај у оквиру издаваштва у Србији?
– Постоји разноврсна понуда књига, међутим нема довољно младих читалаца за те књиге, а то је већ шири проблем. Сматрам да је положај књижевности за децу забрињавајући. Не постоје субвенције за савремену и преводну књижевност за децу, као ни за младе литерарне таленте и илустраторе. На годишњим републичким откупима књига у мору наслова многе књиге за децу комисија ни не примети, или су недовољни буџети библиотека за дечју литературу. На телевизијама је мало образовног програма, а писци за децу су скрајнути и у медијима су их замениле старлете и криминалци.
Шта је за Вас добра дечија књига и какве вредности треба да развија код младих читалаца?
– Дечја књига постаје добра и корисна оног тренутка када је прихвате млади читаоци. Она би требало да их и забави и да им отвори пут ка новим сазнањима, као и да их подстакне да развијају критичко мишљење, брину о свом животном окружењу, буду емпатични, и да уважавају различитости. Уз књигу је често важна квалитетна илустрација, посебно за најмлађе читаоце.
“Пчелица“ редовно учествује на најважнијем светском сајму дечије књиге у Болоњи. Може ли се повући било каква паралела између таквих специјализованих сајмова у свету и третмана који књига за децу има код нас?
– Немогуће је упоређивати. То је тужно и обесхрабрујуће. Једина светла тачка су појединци међу писцима, наставницима и библиотекарима који још увек имају снаге и енергије да преносе деци љубав према књизи. Не постоје ни дечји сајмови књига ни друге манифестације, осим промоција књига и трибина књижевности за децу, које организују дечји издавачи, аутори и стручњаци из области књижевности за децу.
Шта су на овогодишњој 60. Болоњи били главни трендови у издаваштву за децу?
– И даље су доминантне сликовнице, али има толико различитих форми, од сликовница без текста, илустрованих књига у комбинацији са интерактивним садржајима до проблемских сликовница и илустрованих публикација у виду тактилних, текстилних, звучних књига… Могу се пронаћи и занимљиви романи за младе, стрипови и друго.
Чиме је „Пчелица“ привукла стране издаваче – ове године сликовнице у биле најављене као главни издавачки адут, а шта је то што ће се у издању Ваше куће наћи у преводу на српском језику?
– Тачно је да смо ове године акценат ставили на сликовнице које су радили домаћи аутори и илустратори. С друге стране, у овој години нашим читаоцима приближићемо и књижевна дела за децу писаца и илустратора из Енглеске, Италије, Мађарске, Словачке, Шпаније и вероватно још неких земаља.
После књига о деци са посебним потребама, “Пчелица“ је објавила и књиге које код деце заговарају хигијену и здравље, читање… У којој мери књиге за децу имају и васпитну улогу, чему нас је учио још чика Јова Змај, рођен пре 190 година?
– Иако смо приметили у многим деловима савремене књижевности да се све мање обрађује та тема и да је чика Јова, по мишљењу неких, превазиђен, ми не делимо тај став. „Пчелица“ ће увек објављивати издања која имају циљ да науче и поуче.
“Пчелица“ је издавачку делатност почела са образовном литературом, а сад нема књижевног жанра за децу који није заступљен у Вашој продукцију. Да ли се може рећи да сте се јасно профилисали и као један од ретких домаћих издавача који воде рачуна о националној историји, традицији, духовности и култури?
– Заиста смо јединствени и по томе што се бавимо нашом историјом, културом и традицијом, али увек наглашавамо да је важно да упознајемо историју, културу, традицију других народа, да се упознајемо са светом, а не да се само затварамо у националне оквире. Зато објављујемо домаће ауторе, али и дела писаца широм света.
У доба дигитализације, савремених технологија и вештачке интелигенције која пише и поезију и прозу, како видите будућност штампане речи, посебно кад је реч о литератури за децу?
– Мислим да се књига за децу не може прескочити, а ни превише променити форма, јер се љубав према књизи развија уз читање сликовница пред спавање, па све до школске, домаће лектире које су нека врста књижевног културног наслеђа које се преноси са генерације на генерацију.
Где је место и улога књиге у времену појачаног вршњачког насиља, са чијим смо се трагичним последицама недавно суочили у Београду и околини?
– Да више читамо књиге о пријатељству, љубави, доброти и да се више бавимо децом, не би ни било проблема које данас имамо. Сви ти проблеми су потпомогнути савременим технологијама, које се често злоупотребљавају, а деца их неконтролисано конзумирају. Наравно да је књига важна и у борби против вршњачког насиља, а „Пчелица“ се труди да ради свој посао и помаже на свој начин. У књизи „Боје другарства“ бавио сам се управо темом вршњачког насиља са жељом да деца која имају сличне проблеме схвате да је снага у њима и да увек могу да пронађу излаз из тешких ситуација.
Табу теме у сликовницама
У новој продукцији „Пчелице“ је и сликовница „Лајка међу звездама“, која отвара табу теме и за одрасле – (зло)употребу животиња у научне сврхе, смрт. Kолики је ауторски ризик упустити се у такве приче за децу и то форми каква је сликовница?
– Свесно сам ризиковао да обрадимо ту тему и Лајка је писана пажљиво, уз подршку психолога, са циљем да код деце развијамо емпатију према животињама, да будемо хуманији и да не мислимо да нам супериорност људске врсте даје за право да уништавано све око себе зарад сопствене користи. Kњига ће свакако покренути емоције код деце, али и сузе су у реду и често су лековите. У ово време недостатка емоција и презаштићивања деце и долазимо у ситуацију да приликом сазревања пролазе кроз разне емотивне тешкоће, чак и са дуготрајним последицама. Уосталом, и дела попут чувене Андерсенове „Девојчице са шибицама“ имају тужан крај, али иако знамо Лајкин крај, представио сам је као блиставу звезду која вечно сија на небеском своду и у сећањима људи. Наравно, ову књигу би требало да одрасли читају деци, али корисно је и да је сами прочитају.
Нови наслови
Осим Марковићеве „Лајке међу звездама“, чији је илустратор Александар Золотић, „Пчелица“ је недавно објавила и две сликовнице Маје Kораксић „Заљубљена жаба“ и „Птица без дома“, које је илустровала Биљана Михајловић.
За жабљу причу о опасном самољубљу и уображености кажу да је привукла велику пажњу на последњем Међународном сајму дечије књиге у Болоњи.
„Пчелица“ је објавила и српски превод духовите сликовнице „Зубић Панда“ шпанског ауторског тандема Ева Родригез и Мар Виљар.
У збирци поезије за децу „Здравље лавље“ са илустрацјама Мијата Мијатовића сакупљене су одабране песме о хигијени и здрављу најбољих мајстора стиха код нас од Јована Јовановића Змаја, Бране Цветковића, Десанке Максимовић до Душана Радовића, Љубивоја Ршумовића, Душка Трифуновића, Добрице Ерића, Владимира Андрића…
Поучну новелу Драгане Младеновић „Игра скривања“ о породичним братско-сестринским односима илустровао је Тихомир Челановић.
Нови роман Гордане Тимотијевић „Путовања пужа Максимилијана“ са илустрацијама Марије Стојисављевић је поучна прича о авантурама, познаствима и другарству, док је роман-бајка Зорице Kубуровић „Госпојица Мица“ са илустрацијама Драгана Максимовића „могући животопис Милеве Марић док није постала Ајнштајн“.
У „Пчелици“ не заборављају ни класике какав је „Мали принц“ Антоана де Сент Егзиперија, објављен пре равно 80 година.
Реч је о илустрованој у форми велике сликовнице ове чудесне књиге, које се налази на листи 10 најутицајних наслова у 20. веку, а која је преведена на више од 500 језика.
Егзиперијев текст који је адаптирала Агнес де Лестрада илустровала је Валерија Докампо, награђиван и светски познат ауторски тандем за дечије сликовнице.
Извор: Јелена Тасић/danas.rs
