Па откуд онда ово некултурно и лицемјерно истресање на званичне адресе Црне Горе? Отуд што Вучић Црну Гору и не доживљава као државу, него као неки срез у Србији над којим је изгубио контролу, па се љути на сваку манифестацију, на сваки обрис црногорске државности

Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Предсједник Србије се згражава над понудом црногорског предсједника и премијера, да домаћински посредују у његовим преговорима са Куртијем. Неће, каже, да користи услуге оних који су признали Косово! Мимо свих дипломатских и политичких стандарда, он је ову добру намјеру Милатовића и Абазовића, квалификовао као „безобразлук“.
Дакле, понуда двојице црногорских лидера није била добра. Вучић не преговара са Куртијем? А не, преговара али не у земљама које су признале Косово? Па ни то није истина. Састаје се са Куртијем широм Западне Европе и то све у земљама које су признале тзв. Косово. И наравно, тада то не зове безобразлуком. Ни понуде Брисела, ни чињеницу да он на те понуде одговара.
Овај груб и неодмјерен однос Вучић је демонстрирао према политичарима који нијесу виновници признања Косова, и који нити су шта могли урадити кад је Ђукановић то непочинство направио, нити су данас у прилици да раде мимо европских зацртаних праваца, као што није ни сам Вучић.
Па откуд онда ово некултурно и лицемјерно истресање на званичне адресе Црне Горе? Отуд што Вучић Црну Гору и не доживљава као државу, него као неки срез у Србији над којим је изгубио контролу, па се љути на сваку манифестацију, на сваки обрис црногорске државности.
Да има имало такта и мудрости, схватио би Милатовићев позив и Абазовићеву понуду као прилику да мучну тему куртизације Косова измјести из Брисела у свој непосредни комшилук. И да на тај начин „отвори“ нову адресу са које од домаћина сигурно не би добио ни један импулс који се коси са његовим виђењем. Милатовићевом гостољубивом предлогу претходио је јасан дипломатски став око ЗСО и нових избора у српским општинама на Косову. Али узалуд, Вучић је навикао само на послушнике. Он не разумије шта је тимски рад или „употребљив пас“ да се изразим спортски.
Да није традиционалне љубави према Србији и жеље за добрим братским односима код овдашњих политичара, због овог умишљеног лицемјера нико не би пожелио да икада више ишта слично предложи. Па нека иде да се купа и планинари у Брисел. Или ће и њима рећи да Србију не занима белгијска географија?
До читања у сљедећем броју.