Колико полова, толико светских резервних валута, делујући у светским размерама. Контрола над једним емисионим центром омогућава вам да правите незамисливе трикове са светском економијом. Нова економија, заједно са аутономијом финансијског сектора, могућа је само уз униполарност валуте. Светска економија је заробљена у мјехуру

„Путинов захтев за плаћање руских енергената у рубљама је епохалан. Најважнији услов за мултиполарни свет је валутни суверенитет. Сваки пол има своју валуту, која се мења за другу без везивања ни за једну резерву (у нашем случају, долар). Ово донекле компликује алгоритме поравнања за међународне трансакције, али не значајно. Систем валутног одбора омогућава Сједињеним Државама, где се издају долари, да бесконачно позајмљују сопствену економију, манипулише стопом рефинансирања по својој вољи, прати и контролише било коју трансакцију на земљи, било какво кретање капитала итд. У ствари, ко има право да емитује светску резервну валуту, поседује свет. То је оно што је финансијска хегемонија.
Побуна Русије против ове хегемоније ствара услове за разбијање доларског империјализма. Данас постоје три пола у светској архитектури Русија, Кина и Запад. Дакле, постоје три валуте и три емисиона центра. И три модела контроле – Русија прати у глобалним размерама „шта је у рубљама“, Кина – „шта је у јуанима“, Запад – „шта је у доларима“. Колико полова, толико светских резервних валута, делујући у светским размерама. Контрола над једним емисионим центром омогућава вам да правите незамисливе трикове са светском економијом. Нова економија, заједно са аутономијом финансијског сектора, могућа је само уз униполарност валуте. Светска економија је заробљена у мјехуру (који је Путин пробио).
У овом моделу евро (сателит долара) не оповргава униполарност, већ је само нијансира, јер Европа није суверена и не може самостално да доноси стратешке одлуке, то је само територија коју су заузели Американци. Путинов корак о обрачунима у рубљама мења не само статус рубље. Ово није само јачање рубље, то је укидање потребе за корелацијом са доларима уопште. Ако се ресурси тргују за рубље, онда ће се сваки производ на свету аутоматски продавати за рубље. У ствари, сада је у Русији проглашен финансијски суверенитет. Ово је фундаментални корак у изградњи мултиполарног света.
Монетаристи ће, наравно, вриштати о инфлацији. Као, Централна банка РФ сада може да штампа онолико новца колико властима треба, што ће довести до хиперинфлаторних процеса. Неће водити, ако прихватимо модел А. Галушке, изнет у књизи „Кристал раста“. Поента је да се то питање разилази под две контуре – уобичајено, пада у масе становништва, а самим тим и на тржиште, и државу, која је резерва стратешких инвестиција које се троше на велике савезне пројекте. Прва област је ограничена и контролисана, друга теоретски може бити било која.
У овој критичној ситуацији у којој живимо, желим да скренем пажњу на песме великог америчког песника Езре Паунда. Ова огромна збирка невероватних песама у великој мери је посвећена оповргавању монетаризма и камата на кредите, односно критици основа либералне економије. Култура је некомпатибилна са либерализмом, тврди Паунд. Само суверени финансијски систем може створити услове за слободно стваралаштво. Управо се за услове отвореног слободног стваралаштва данас боримо против једнополарног глобалног светског поретка. Продаја руског гаса и нафте за рубље је велики поетски гест.“
Александар Дугин