У предвечерје премијере његовог новог филма, вестерн крими драме„Убиства под цветним месецом“ (Killers of the Flower Moon), велики амерички филмски стваралац Мартин Скорсезе и ја седимо у хотелском апартману са погледом на Централ парк и јадикујемо над стањем савремених холивудских филмова.
У опширном интервјуу за ББЦ, он за актуелну бујицу блокбастер франшиза каже: „Није то за мене… Што сам старији, имам све више проблема да организујем где да проводим време. Уз ове филмове то не могу“.
Ради се о сентименту исказаном у често цитираном интервјуу који је Скорсезе дао пре четири године за магазин Емпајер и у којем је истакао да Марвелови суперхеројски филмови више подсећају на „забавне тематске паркове“ и да то „нису филмови“.
Данас, у разговору за ББЦ, сетно се присећа прошлости у којој су велики филмски студији производили „озбиљна дела, чак и озбиљне комедије“.
„Хоћу да кажем да је новац сада у франшизама и у акционом жанру и да ће ту и да остане“.
По истом принципу, каже и да независни филмови – у којима уметност и даље цвета – не добијају третман какав заслужују.
„Желимо да овакви филмови буду велики. Желимо да те филмове види што више гледалаца“, каже он.
Сам Скорсезе никада није био велики играч у систему великих студија, али Убиства под цветним месецом су на неки начин редак пример високобуџетног „озбиљног филма“, за који он сам каже да је у нестајању.
Ради се епској, три и по сата дугачкој адаптацији књиге Дејвида Грена Убиства под цветним месецом: Убиства у народу Осејџ и рађање ФБИ-а.
У главним улогама су Скорсезеови поуздани глумачки асови Роберт де Ниро и Леонардо Дикаприо.
Филм прати серију убистава чланова ове домородачке заједнице током 1920-их година у Оклахоми.
Овај случај је у то време био познат под називом „Владавина терора“ и током њега су бели уљези, који су покушавали да присвоје нафту која се налазила испод земље народа Осејџ, убили више од 60 Индијанаца.
То је први Скорсезеов вестерн, али је у исто време и криминалистичка драма и његов типичан филм са мачо мушкарцима и насиљем, који су одавно постали обележје његовог опуса.
Његови ранији филмови, који су се, између осталих, бавили њујоршким гангстерима, били су приче о ликовима који су били мотивисани на сличан начин као и бескрупулозни бизнисмени из филма Убиства под цветним месецом.
Скорсезе то објашњава овако: „Одрастао сам уз улично насиље, организован криминал, било је ту пуно људи који су чинили неке ружне ствари. Тако да у овој причи имамо све то, од пљачке нечије радње, па све до брисања комплетне једне нације, домородачке нације“.
АУТОР ФОТОГРАФИЈЕ,PA MEDIA
Ових дана многи холивудски блокбастери, нарочито филмови који су делови франшиза, не успевају да пруже особен наратив.
Иако је и сам Скорсезе с времена на време био редитељ-за-изнајмљивање, он је обично правио филмове на свој начин, филмове који одсликавају његов стил.
Он истински вреднује кинематографију у којој је уметнички печат ствараоца доминантан.
Чини се да је Скорсезе истерао своје са филмом Убиства под цветним месецом.
Епл је у продукцију филма уложио око 200 милиона долара, али редитељ и даље тврди да су га оставили на миру.
„Може се рећи, ‘Па, то је због тога ко си и шта си, а ја сада имам 80 година’. Тако да сам био омогућен да снимам, а да ми нико не дише за врат… Ако је неко то и радио, био је врло тих“, каже он.
Скорсезе је ретка зверка у данашњем америчком филму, јер као редитељ прави епске филмове на потпуно засебан начин.
Недавно су Кристофер Нолан са Опенхајмером и Грета Гервиг са Барби, слично Скорсезеу, тријумфално представили нове високо-буџетне филмове који такође носе снажни лични печат, али то су само изузеци.
Врли нови филмски свет
Осамдестогодишњи Скорсезе зна да се он и друге филмаџије суочавају са измењеним амбијентом у којем се посете биоскопима још увек нису вратиле на оне нивое из периода пре ковида.
У случају приказивања његових филмова у Америци, он мора да се бори и са подељеним и политички поларизованим друштвом.
Такође, у времену када се посебна пажња води о томе ко је и на који начин представљен на филмском платну, Скорсезе је морао посебно да поведе рачуна приликом излагања приче о убиствима у заједници Осејџа.
Он је био одлучан у томе да домородачки ликови имају додатну тежину у филму Убиства под цветним месецом.
И заиста, душу његовог новог епског филма не чине бели људи које играју Роберт де Ниро и Леонардо Дикаприо, већ Индијанка коју игра Лили Гледстоун.
О њеној улози се навелико прича.
Скорсезе је приметио у филму Кели Рајхард Certain Women из 2016. године.
„Видео сам то лице, видео сам њене очи и рекао: ‘То је то, заиста је интересантна'“, присећа се он утиска који је оставила на њега.
У предстојећој трци за Оскара, Гледстоун се помиње као прва домородачка глумица која ће бити номинована за најбољу женску улогу на додели награда филмске академије.
Иако Скорсезе има изузетну репутацију, нема гаранције да ће Убиство под цветним месецом тријумфално завршити свој биоскопски живот у смислу комерцијалног успеха на благајнама.
У време када је Скорсезе био у зениту, током 1970-их година, филмови попут Кума су били способни да уједине публику широм планете.
Скорсезе сумња да да филмови и даље имају такву моћ у окупљању публике.
„Нисам сигуран, али можда је тако нешто и оствариво“, каже он.
„Можда грешим, али проблем је у томе што је филмски амбијент фрагментиран. Филмови се праве за одређене групе људи, филмове који су одређени родно или сексуално и тако даље.
„Филмови би требало да буду филмови, да се баве свима.“
АУТОР ФОТОГРАФИЈЕ,REUTERS
Мисија ‘спасавања’ историје филма
У тако несигурним филмским временима, Скорсезе је више него икада ангажован у очувању наше целулоидне историје, као и у њеном обнављању.
Он је 1990. године помогао у стварању Филмске фондације, организације посвећене очувању филма – од оснивања, ова организација је учествовала у рестаурацији више од 1000 филмских дела.
Међу њиховим недавним тријумфима је и рестаурација првог црног британског филма под називом Pressure, остварена у сарадњи са Националним архивом Британског филмског института.
Филм је премијерно приказан 1976. године, а режирао га је сер Хорас Ове, који је пре месец дана преминуо.
Светска премијера рестаурираног филма Pressure је одржана 11. октобра, паралелно у Лондону и на Њујоршком филмском фестивалу.
Поредећи старе филмове са древним књигама, Скорсезе верује да они морају да буду сачувани.
„Ти филмови нам дају… Они представљају нас и оно што смо некада били, показују како смо се мењали, показују добре ствари, наше срамоте – све то не сме да буде ћушнуто под тепих.“
Шта је следеће?
Скорсезе овог месеца пуни 81. годину, али и даље постоје филмови које би волео да направи.
У процесу одлучивања у којем би смеру требало да инвестира своју енергију, он се присећа савета легендарног иранског редитеља Абаса Кијаростамија.
„Погледао ме је и рекао: ‘Немој да радиш оно што не желиш да радиш. Једноставно, немој’. И ја тачно знам на шта је мислио“.
Редитељ ветеран у ствари ових дана на прављење филмова гледа веома прагматично.
„Све се своди на то шта стављаш у кадар, где да поставиш камеру и да преостало време потрошиш на приповедање приче коју желиш да испричаш. Која је цена тога?“
Већина критичких приказа филма Убиства под цветним месецом слаже се у процени да је ово прича коју је требало испричати.
Један од таквих филмских критичара, Пит Хемонд из Дедлајна, отишао је толико далеко да је филм назвао ‘знаменитим филмским достигнућем’ и пресудом са којом ће се многи сложити – да је ово поклон који стиже пред крај каријере једног од најистакнутијих америчких редитеља.
Извор: www.bbc.com
