Министер унутрашњих послова Филип Аџић је јавности дао невјероватну изјаву, како „мисли да се унутар лаптопа налазе докази о пословању Спајића и До Квона“!?
Наравно, ради се о лаптопу који је између неколико лаптопова и телефона заплијењен јужнокорејском спекуланту?
Збиља, шта значи то „мислити“!?
Рекло би се да у овом случају Аџићево „мислити“ значи: „јако жељети“, „надати се“, „жудити“ да ће тамо заиста бити докази, којих очито нема док се не „отвори лаптоп“?
А дотични спекулант је ухапшен далеког 23. марта ове године на аеродрому у Подгорици, што значи да му за два и по мјесеца нико није „отварао“ те фамозне лаптопове. Зашто?
Отвараће их ових дана, кажу!?
Подгорички Основни суд је 2. јуна прихватио јемство До Квона од 400.000 евра, да се брани са слободе, уз забрану напуштања стана.
Јемство 400.000 евра за бјелосвјетску проневјеру тешку преко 40 милијарди долара? Како то?
А гдје су за сво то вријеме били сада важни лаптопови: код До Квона или су ипак били заплијењени?
Умјесто да су се у марту „отворили“ До Квонови лаптопови и утврдило чињенично стање, одједном је дотични лик пред финиш изборне кампање одлучио да напише писмо (?!) које је упутио премијеру Абазовићу, министру правде Ковачу и главном специјалном тужиоцу Нововићу?!
И одмах се поставља питање: шта је мотивисало Квона да напише писмо и одакле му избор баш ових адреса као и тајминга и теме!?
Што сам није „отворио“ лаптоп и показао „доказе“ умјесто писма?
Премијер Абазовић је „послије упознавања с писмом“ устврдио да није добро ако је Спајић имао контакте са До Квоном!? Није ваљда?
Рекло би се да није добро што је До Квон пуштен на слободу за ништавну кауцију уз услов да не напушта стан, што значи да су лаптопови увијек били на изволте полицији?
Што лаптопови нису отворени одмах послије хапшења у марту? Што их До Квон сам није отворио умјесто писања писма?
Како може бити да министар Аџић сада каже како „мисли да се унутар лаптопа налазе докази“! Мисли!? Нада се!? Жуди!?
Тиме је министар Аџић отворено признао да писмо До Квона није доказ већ верзија.
Непровјерена варијанта, недовољна за суд али итекако пожељна за несувислу политичку експлоатацију.
Тачније, за очити политички криминал који се жели гурати још пар дана до изборне шутње, а може и даље, на дан избора јер су то „државни послови“?
Једно је сигурно, намјера ове трапаве и провидне пропагандне акције врха ГП УРА и ДФ -а није у домену тражења истине и заштите државног интереса.
Изгледа да се ради о бизарној спекулацији којој је намјера провоцирање нерегуларности избора.
Очајничко маневрисање с циљем спашавања „политичке чапре“ због паничног страха од убрзаног пада рејтинга политичких структура које учествују у овој представи која има нијансе фарсе.
Шансе да им оваква политичка „брљања“ донесу ишта добро су апсолутно никакве јер је све што раде у зони антилогике.
Ова тужна авантура, запросто, не може проћи. Пати од бесмисла и очитог недостатка разума.
Извор: Војин Грубач/Фејсбук