Евроинтеграција Балкана: процес који једва да постоји

На измаку 2021, годину и по дана по усвајању ревидиране методологије приступања – чији је циљ, према речима из Брисела, кредибилнији, предвидљивији и динамичнији процес евроинтеграција земаља Западног Балкана – укупни постигнути резултат региона је: отварање једног кластера у преговорима Србије са ЕУ.

Словенија, на измаку свог председавања Савету ЕУ, као важан резултат у области политике проширења, а која им је била један од приоритета председавања, наводи и „поновљену европску перспективу региона“ на октобарском самиту на Брду код Крања, као и усвајање годишњих закључака Савета о проширењу.

Гашпер Довжан, (Фото: Gov.si)

„Усвојеним закључцима Савета ЕУ послали смо важну поруку за читав регион. У питању је наше директно суседство и зато је проширење од стратешке важности за ЕУ“, изјавио је словеначки државни секретар Гашпер Довжан.

Међутим, ако узмемо у обзир потпуну стагнацију процеса проширења у последње две године, чему је пак претходио период мукотрпног развлачења процеса између недовољних реформи с једне и недовољне политичке спремности да се проширењем уопште бави с друге стране, онда се крај 2021. може видети као плинска лампа која једва да светли. Она је потребна да би се видело (не баш и огрејало), а смањена је на минимум због несташице све скупљег гаса у Европи.

Лекције за Косово

У децембру, месецу традиционално пуном посла за оне који прате политику проширења ЕУ, у Бриселу смо редом видели представнике влада Косова, Црне Горе и Србије на редовним састанцима са званичницима ЕУ. Разговарало се о ситуацији и „приоритетима“ (у бриселском речнику све се мање користи израз „напредак“) у процесу евроинтеграција.

Премијер Косова Аљбин Курти је рецимо, након Савета за стабилизацију и придруживање, од шефа дипломатије ЕУ Жозепа Борела добио поруку да Приштина мора више да ради на унутрашњим реформа, посебно у области владавине права и борбе против корупције и организованог криминала, али и „лекцију о демократији“ када је реч о конструктивности у дијалогу са Београдом и испуњавању договорених споразума.

„Желео бих да препознате значај дијалога како бисте превазишли проблеме који спречавају Косово да се у потпуности интегрише у међународну заједницу“, поручио је Борел Куртију.

Истовремено, ЕУ Косову још не даје одговор на питање визне либерализације која стоји на чекању још од 2016. године. У Бриселу понављају мантру да „препознају важност визне либерализације за грађане Косова“, али кажу и да се она „још разматра“ у Савету ЕУ.

Аљбин Курти, (Фото: ВВС)

Смернице за Црну Гору

Након Куртија, у Брисел су стигле и делегације Подгорице и Београда, „лидера у процесу приступања“. Црна Гора је на 14. по реду Међувладиној конференцији са ЕУ „размотрила постигнуто“ и добила „даље смернице“. Из Брисела јој је поручено да је за даљи напредак, пре него што се крене ка привременом затварању приступних поглавља, неопходно испуњавање привремених мерила у области владавине права.

„Тек када Црна Гора испуни зацртане критеријуме, ЕУ ће моћи да постави захтеве владавине права као завршне стандарде, које ће Црна Гора морати да испуни да би затворила ова поглавља“, стоји у закључцима Савета ЕУ за Црну Гору.

Брисел од Подгорице поново тражи да достави „опипљиве, ојачане и одрживе резултате“ у области владавине права у земљи и очекује да Црна Гора настави да „настави свој приступни пут са више одлучности“.

Кластер за Србију

Дан после Црне Горе, на састанку са званичницима ЕУ била је премијерка Србије Ана Брнабић. Она се једина из региона из Брисела вратила са конкретним помаком на путу евроинтеграција: отвореним кластером од четири поглавља, што је дупло више него што је Србија отворила у последње три године. Брнабић је констатовала чињеницу да је Србија једина земља у региону која је добила овакав позитиван сигнал од ЕУ.

„То је одраз тога како ЕУ гледа на оно што смо урадили у последњих годину дана. Наравно да сам срећна што Србија напредује и има добре резултате, али нисам срећна због стагнације остатка региона на путу евроинтеграција, јер то није добро, како за регионалну стабилност, тако и за целу ЕУ“, поручила је премијерка Србије из Брисела.

Ана Брнабић, (Фото: РТВ)

Неизвесност за Албанију и Северну Македонију

Гледано на папиру, закључци Савета ЕУ показују да Северна Македонија и Албанија имају највише позитивних оцена од свих суседа када је реч о реформским агендама – напретку у области владавине права и усклађивању са заједничком ЕУ и безбедносном политиком. Без обзира на то, и Скопље и Тирана су и ове године „остали на клупи“ евроинтеграција због немогућности ЕУ да се договори око услова за отварање приступних преговора.

Ове године земље-чланице Уније јесу постигле консензус око текста закључака о проширењу који су прошле године били блокирани због бугарског условљавања приступног процеса Северне Македоније, али то што је избачена временска одредница за отварање преговора са Скопљем и Тираном не може се видети као напредак, а још мање као валидно европско решење. То је проблем који блокира заслужени и обећени напредак те две државе на путу евроинтеграција.

ЕУ поново „жали због БиХ“

Босна и Херцеговина је и ове године добила најнегативније мишљење, како Европске комисије, тако и Савета ЕУ. У усвојеним закључцима, за које у Савету ЕУ кажу да су „избалансирани и амбициозни“, жали се због продужене политичке кризе у БиХ и закочених реформи, недостатака у слободи изражавања, пада у усклађивању БиХ са Заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, ограниченог економског напретка. Истовремено, осуђује се блокада државних институција.

Савет апелује на све политичке лидере у БиХ да се уздрже и одрекну провокативне реторике и акција које изазивају поделе, укључујући довођење у питање суверенитета, јединства и територијалног интегритета земље.

Заставе ЕУ и БиХ, (Фото: European Western Balkans)

„Реторика и иницијативе које имају за циљ повлачење реформи и повлачење из државних институција су неприхватљиве и угрожавају усклађивање земље с правним тековинама ЕУ и политичку посвећеност ЕУ-интеграцијама. Сви политички лидери морају приоритетно да се укључе у дијалог како би превазишли застој“, поручују из Савета ЕУ.

У питању је још један у низу негативних ЕУ извештаја о ситуацији у БиХ уз увођење приче о могућим санкцијама за оне који подривају стабилности и какву-такву функционалност државе која је већ дуго на коленима и зачељу европског пута Западног Балкана.

Ко је „посебно одговоран“ за проширење?

Прошле године све очи на Западном Балкану биле су упрте у Немачку која је средином године преузела председавање Савету ЕУ и која је имала и јачину и кредибилитет да „гура и усмерава“ процес проширења Западног Балкана. Да ли због заузетости око пандемије и буџета за опоравак ЕУ или због реалне немогућности постизања договора унутар ЕУ, тек Западни Балкан се није много померио напред. Може се рећи да се чак и вратио пар корака уназад, у поновне тензије, како унутра самих држава региона, тако и међу државама.

Председник Француске Емануел Макрон, пред наступајуће француско председавање ЕУ, наглашава да Унија има „посебну одговорност“ када је тај регион у питању и најављује политику „поновног европског ангажмана и инвестирања“ у Западни Балкан који назива „срце Европе“.

„Situacija u BiH je zabrinjavajuća, a pokušaji otcepljenja su neprihvatljivi. Za mene to znači da postojeći režim sankcija sada treba iskoristiti i protiv gospodina Dodika” – ministarka spoljnih poslova 🇩🇪 @ABaerbock nakon razgovora šefova diplomatija 🇪🇺 u Briselu pic.twitter.com/nXJ7m5f8Mu

— DW Српски/Srpski (@DW_Srpski) December 14, 2021

„Верујем да је политички и економски рад према Западном Балкану права агенда суверености за нашу Европу, јер не можемо да изградимо Европу у миру у наредних 50 год ако оставимо Западни Балкан у ситуацији у којој је данас“, поручио је председник Француске.

Подсетимо, приликом усвајања нове методологије приступања ЕУ, управо је та земља инсистирала на принципу веће кредибилности процеса и усвајања тзв. „корективних мере“, што подразумева санкционисање озбиљних стагнација или назадовања у примени реформи на Западном Балкану. Питање је само да ли је ико разматрао евентуалне корективе мере и за другу страну, у случају да она због својих пропуста не може да испуни договорено и обећано Западном Балкану.

Марина Максимовић

Извор: Дојче Веле