Пише: Милена Ђурђић
Водећи економиста Свјетске банке за Западни Балкан Ричард Рекорд рекао је у интервјуу за Глас Америке да Европска унија, као највећи трговински партнер Србије, пружа највише прилика за развој српске економије.
Рекорд је оцијенио да раст јавног дуга у Србији, због великих капиталних пројеката, није забрињавајући, док год се том питању приступа на обазрив начин.
Такође је навео да не очекује фискалну нестабилност у Црној Гори због великог задуживања, повећања плата и смањења доприноса за пензијско-инвалидско осигурању, али је нагласио да је – између осталог – неопходно осигурати дисциплиновану потрошњу, како би буџетски дефицит био одржив.
Званичник Свјетске банке изразио је и оптимизам ће инфлација у Црној Гори, Србији и остатку региона наставити да пада, уз напомену да су цијене – посебно хране, ипак и даље високе.
Глас Америке: У последњем интервјуу за Глас Америке изразили сте опрезни оптимизам када је ријеч о економској ситуацији у региону, на основу тада прољећног извјештаја о Западном Балкану. У новом извјештају, пројекције раста за ову и наредну годину су незнатно веће. Да ли су изгледи за регион на крају ове и током наредне године позитивни и да ли и даље вјерујете у отпорност регионалних економија?
Рекорд: И даље постоји опрезни оптимизам. Ако погледате ван Западног Балкана, еурозону – у њој у најбољем случају нема промјена, а могуће је да неки велики партнери у региону као што је Њемачка улазе у рецесију. Значи, чињеница да се раст мало убрзава на Западном Балкану, углавном због домаћег повјерења и већих инвестиција, укључујући и јавних, охрабрујући је знак. Стопе раста нису много снажне – прогноза раста је 3,3 процента за ову и 3,7 за наредну годину, али је знатно брже него што видимо у Европској унији.
Глас Америке: Упозорили сте међутим и на ризике, као што су повратак инфлације и политичка неизвјесност. Стопе инфлације падају у региону, иако су цијене и даље високе. Гдје и када видите могући повратак инфлације, и шта би били узроци?
Рекорд: Стопе инфлације су драматично пале и то смо видјели широм свијета, не само на Западном Балкану. У већини земаља на Балкану, инфлација је сада у том распону од 2 до 4 процента и приближава се циљевима које су зацртале централне банке. Као што сте поменули, то не значи да су цијене пале, већ су се стабилизовале на много вишем нивоу. И то је имало стварне посљедице по животне трошкове. Видјели смо да расту зараде, али не неопходним темпом који прати раст цијена. Очекујемо да инфлација настави да пада, али наравно питање је којим ће то темпом ићи. Бринемо да ће инфлација, када је ријеч о цијенама хране, остати прилично упорна и висока. И то је нешто што наравно грађани примјећују када иду у куповину.
https://twitter.com/GlasAmerikeVOA/status/1851700847866188035
Глас Америке: Да ли инфлација може поново да порасте?
Рекорд: Наша процјена је да ће наставити да пада ка редовној стопи од 2 одсто. Међутим, увијек постоји ризик од шокова када је ријеч о цијенама хране и енергената, што би могуће могло да доведе до новог раста инфлације. Нешто слично смо видјели протеклих пар година, укључујући конфликте ван региона који су наравно утицали на цијене енергената. То за сада не видимо, али то треба увијек пратити.
Глас Америке: Свјетска банка у свом извјештају помиње и политичку неизвјесност као потенцијални ризик. Да ли ту мислите глобално или на унутрашњем плану у региону? И да ли је рат у Украјини и даље један од највећих спољњих изазова за регион?
Рекорд: Да. Од руске инвазије на Украјину, видјели смо одмах прилив избјеглица, а затим огромне посљедице по цијене енергената. Из краткорочне економске перспективе, те врсте посљедица су сада прошле, али наравно то је увијек велики фактор ризика за Западни Балкан, имајући у виду близину и увоз енергената.
Глас Америке: У извјештају се помиње и план раста ЕУ за Западни Балкан, и то у контексту структурних реформи потребних да се одржи економски раст. Тај план предвиђа да Европска унија издвоји 6 милијарди долара за инфраструктуру и реформе да помогне интеграцију региона у јединствено тржиште. Колико је далеко регион одмакао у погледу тих реформи?
Рекорд: То је велика шанса. У свијетлу изазова у региону, видјели смо се да се отвара та прилика за Западни Балкан, која представља комбинацију новца као и шанси, све заједно 6 милијарди еура. Око половине би било уложено у побољшање инфраструктуре, а преостала половина је условљена реформама. До сада, пет од шест економија усагласило је акционе планове реформи. То је процес предузимања мјера које су усклађене са процесом приступања Европској унији, уз ресурсе који то подржавају. Међутим, постоји неколико области које пружају прилике и прије приступања економија Западног Балкана.
Прво, то су реформе које се тичу унапређења трговине и ријеч је о идеји којом се даље развија оно што се догодило током пандемије ковида, када је Европска унија омогућила бржи проток медицинских производа и вакцина. Идеја је да се уведу такозване зелене траке, односно 13 приоритетних контролних пунктова између Западног Балкана и Европске уније да би се заиста драматично убрзало вријеме које је потребно да се роба пребаци с једне стране границе на другу, уз појачано дијељење информација и побољшање инфраструктуре. То је важно зашто што се са ЕУ и даље обавља око 70 одсто трговине, ријеч је и о великом инвестиционом партнеру. Много економских прилика потиче од интеграције са глобалним ланцима. И друго је шанса за Западни Балкан да се придружи јединственом платном систему ЕУ. За Црну Гору би то могло да се догоди за неколико недеља. Тиме би се драматично смањили трошкови и вријеме потребно за новчане трансакције између Западног Балкана и Европске уније. Према нашим процјенама, око 800 милиона еура годишње троши се на дознаке и била би огромна финансијска прилика ако би се то само преполовило.
Глас Америке: Када смо последњи пут разговарали, поменули сте да би то могло да се догоди до краја године за регион… Да ли је то и даље процјена?
Рекорд: Јесте. Низ земаља је формално поднијело пријаве да се прикључе јединственом платном систему. Очекујемо да се ускоро донесе одлука за Црну Гору. Мислим да су и друге економије – Албанија, Сјеверна Македонија, Србија – прилично близу. То није само питање да се постане дио платног система, ту су и побољшања инфраструктуре када је ријеч о банкарским системима. Међутим, то је нешто што ће се догодити веома брзо. И ту ће грађани заиста да примјете разлику, много прије приступања.
Глас Америке: И поменули сте да ће се то догодити врло брзо за Црну Гору. Какве ће јој то конкретне бенефите донијети?
Рекорд: На примјер, ја живим у Бечу. Ако желим да пошаљем новац из Беча, Аустрије у Њемачку, урадим трансфер преко јединственог платног система (СЕПА) и он се обавља готово одмах, без икаквих додатних трошкова. И за неколико мјесеци на Западном Балкану, када земље буду дио платног система и када обаве инфраструктурна побољшања у смислу банкарског система, имаћете много брже прекограничне исплате, уз значајно ниже трошкове. И у региону има много дознака из Европе, често повезаних са великим трошковима.
Глас Америке: У Црној Гори је почела примјена владиног програма Европа сад 2, у оквиру којег су повећане плате грађанима. Колико ће то да утиче на укупну економску ситуацију, нарочито фискалну стабилност и стопу инфлације?
Рекорд: Црна Гора је на путу фискалне консолидације протеклих пар година. Видјели смо да је јавни дуг значајно смањен у том периоду, у оквиру напора да се побољша убирање прихода и заузме промишљен приступ потрошњи. Циљ програма Европа сад два је побољшање животног стандарда грађана и дио тога је повећање зарада. Што је више новца у џеповима грађана, то вјероватно значи и већу потрошњу. И даље смо оптимисти да ће инфлација наставити да пада, с обзиром на то да су многи фактори који су подстицали раст били спољашњи. Изазов је, средњорочно гледано, наравно отварање више радних мјеста и побољшање продуктивности, што би временом омогућило одрживо повећање зарада.
Глас Америке: А да ли очекујете да та повећана потрошња привремено утиче на стопу инфлације?
Рекорд: Мислим да неће значајно утицати на инфлацију. Наставиће се пад.
Глас Америке: Влада је одлучила да смањи доприносе за пензије што ће, како процјењује Свјетска банка, довести до буџетског дефицита упркос планираним владиним мјерама. Свјетска банка препоручује додатне мјере за фискалну консолидацију. О којим конкретно је мјерама ријеч?
Рекорд: Има низ мјера… Влада већ разматра проширење базе за порез на додату вриједност, елиминисање одређених изузећа. Има више области економске активности које би могле да се подведу под пореску базу, да се смање пореске и друге олакшице и да се можда направи мало више простора да се надокнаде неке од измјена. И наравно, снажнији економски раст би оснажио укупне приходе.
Александар Живковић: Економске реформе у Црној Гори везују се за придружење ЕУ
Глас Америке: Да ли мислите да ће то дугорочно бити одрживо?
Рекорд: Мислим да је ријеч о амбициозном плану који има сваку шансу да буде успјешан. И наравно ту има низ мјера које се могу предузети, као дио већег контекста убрзања раста, привлачења више инвестиција, и напредовања на путу ка Европској унији.
Глас Америке: Црногорска влада, од формирања прошле године, задужила се за више од милијарду долара, а следеће мора да враћа старе другове у готово истом износу, према процјенама медија. И Свјетска банка је поменула значајне финансијске потребе Црне Горе у будућности, у свијетлу изазова када је ријеч о глобалним финансијским условима. Имајући у виду да ће бити суочена и са дефицитом наредне године, да ли мислите да се Црна Гора креће ка фискалној нестабилности или не сматрате да ће се то догодити?
Рекорд: Мислим да је Црна Гора у снажној позицији. Као што сам поменуо, удио укупног дуга у БДП-у је значајно пао последњих пет година.
Глас Америке: Свјетска банка међутим прогнозира раст дуга наредне године…
Рекорд: Да. Али прије само три, четири године смо говорили о око 100 одсто БДП-а. Сада је мислим испод 60 процената. Значи има много простора, који је направљен као резултат прошле фискалне консолидације. Наравно, постоје спољашње финансијске потребе и еурообвезнице које долазе на наплату. Међутим, и даље постоји повјерење тржишта у капацитет Црне Горе да издаје еурообвезнице. И спољашњи финансијски услови се у ствари побољшавају. Такође имате тај нови план раста за Западни Балкан, а Црна Гора се сматра предводницом у процесу приступања ЕУ. То значи да постоји много повјерења инвеститора и када је ријеч о економији и јавном дугу Црне Горе.
Глас Америке: И Свјетска банка помиње да је за одржив дуг потребна снажна фискална дисциплина. Шта то подразумијева?
Рекорд: То значи да се осигура да је распон прихода и даље поуздан, али да се осигура и дисциплина када је ријеч о потрошњи, како би буџетски дефицит – који често расте и пада у зависности од потреба и владиних приоритета – био одржив у средњем року. Како би дуг био одржив и може бити финансиран у средњем року. И Црна Гора је свакако у оквирима тих параметара. Али наравно, као и свугдје, важно је осигурати даљи раст и повјерење инвеститора и бизниса.
Макроекономска стабилност – први корак европског придружења Црне Горе
Глас Америке: Који су највећи изазови за економију Србије?
Рекорд: У Србији јача економски раст. Забиљежили смо раст ове године у односу на прошлу, мислим у случају Србије, 3,8% ове године на 4,2%. Мислим да такође постоји много повјерења у интеграцију Србије у глобалне ланце. Видјели смо значајне нове инвестиције, као и поверење, укључујући недавно повећање кредитног рејтинга Србије. Мислим да је ту изазов да се обезбједи континуирано отварање нових радних места, отварање квалитетнијих радних места и побољшање продуктивности, тако да бисмо средњерочно видели наставак раста и побољшања животног стандарда.
Глас Америке: А у извјештају се наводи значајно повећање јавног дуга. Да ли је то нешто о чему грађани Србије треба да брину?.
Рекорд: Све док се јавном дугу приступа на разборит начин, он има смисла. Знамо да Србија има значајне инфраструктурне потребе и потенцијално веома висок принос од побољшања повезаности у смислу друмског, жељезничког саобраћаја. Ту су и значајне потребе за улагањем у електричну енергију, ако се узме у обзир декарбонизација српске привреде. Тако да мислим да нико не сумња у потребу озбиљних и значајних улагања. Изазов представља одређивање приоритета, да се прави пројекти ураде у право вријеме, да се ураде на ефикасан начин и темпом који омогућава влади да се разумно задужи, а не превише, и да покуша да се осигура да приватне инвестиције уложе у неке од тих области.
Глас Америке: Стручњаци упозоравају да Србија узима кредите од комерцијалних банака за покривање дефицита и да је то најскупљи начин задуживања. Како то коментаришете?
Рекорд: Мислим да је српска стратегија финансирања дуга, колико нам је познато, обазрива. Србија већи дио године у ствари има примарни суфицит. Потреба да се позајмљује је само када постоје велики капитални пројекти. Србија позајмљује од Свјетске банке под веома повољним условима. И видјели смо да је врста спољног задуживања Србије, укључујући еврообвезнице и комерцијално финансирање, била по прилично разумним стопама, имајући у виду растуће поверење, као и повећање инвестиционог рејтинга.
Глас Америке: У извјештају се, између осталог, помиње утицај суше на цијене хране. Српски премијер је недавно окривио трговине за високе цијене неопходних намирница. Мислите ли да је то тако и шта Влада Србије може да уради да ублажи ефекте високих цијена, за потрошаче?
Рекорд: Мислим да постоје два проблема. Један је да је била велика суша ове године. Мислим да је то примјер раста климатских ризика које осјећа цео свет, али посебно на Западном Балкану, видјели смо све већу нестабилност климе која резултира значајном нестабилношћу у приносу усјева. То има директан утицај на цијене, а поготово на цијене хране. Као што сам поменуо, инфлација је очигледно нагло порасла у једном тренутку. Била је двоцифрена последњих неколико година, па се спустила, али су цијене остале високе. А видјели смо да су цијене хране, значајно порасле, укључујући и у Србији. А цијенама хране треба дуже да се смање. И тако су та два ефекта појачала један другог. Најбољи начин да се осигура да цијене хране остану ниске и приступачне јесте да се обезбиједи конкуренција, нове инвестиције, нове технологије како у производњи хране тако и у дистрибуцији.
Глас Америке: Неки од високих званичника у Влади Србије залажу се за ближе везе са Русијом, укључујући економске, кроз учешће у групи земаља БРИКС-а. С друге стране, Србија има зацртани циљ да се придружи Европској унији. На основу онога што знате о српској економији, гдје је њена будућност, на Истоку или на Западу?
Рекорд: Потпуно мислим да је у Европи. Европска унија, као и друге врсте сусједних економија у Европи, још чине више од 70 одсто трговинске размјене Србије, значи то је највећи инвестициони партнер. Највеће економске прилике произилазе из интеграције у глобалне ланце који су на неки начин усидрени у Европи. Ту су прилике за приступ технологији, пословним процесима и посебно могуће електричним возилима, што су неке од области у које Србија жели да уђе. Ту су највеће прилике и будућност.
Извор: Глас Америке
