Бату Стојковића сам упознао 1972. године у “Атељеу 212”, после разговора са писцем и драматургом Бориславом Михајловићем Михизом и режисером Љубомиром Муцијем Драшкићем о извођењу моје прве драме “Маратонци трче почасни круг”. Биле су то године кад је Бата већ увелико играо у позоришту, на филму и телевизији. Градио је свој стамени лик великим даром, … Настави са читањем Душан Ковачевић о Данилу Бати Стојковићу