Очекујем да каматне стопе почну да падају, да инвестиције странаца порасту. Сваки министар повезан са економијом требало би да доведе по једног инвеститора мјесечно, казао је економски аналитичар
Економски аналитичар, Предраг Дрецун, у овој години очекује пад каматних стопа и цијена некретнина, али и раст страних инвестиција, а и туристичка сезона би, како је оцијенио, уз добру припрему могла бити боља до претходне.
Он сматра и да би било неодговорно не подржати програм Европа сад 2.
На пољу економије, ова година ће, како очекује, бити боља од претходне.
„Очекујем да каматне стопе почну да падају, да инвестиције странаца порасту. Сваки министар повезан са економијом требало би да доведе по једног инвеститора мјесечно. Да се растрче по свијету и убиједе велике брендове да дођу у Црну Гору. Нека им примјер буде Словачка, која је КИУ довела Чешкој испред носа. Директне стране инвестиције су нам неопходне због структуре економије. Уз то наравно развијати реални сектор, пољопривреду и енергетику“, казао је Дрецун за портал РТЦГ.
Каматне стопе ће, како вјерује, падати, али Централна банка (ЦБЦГ) мора имати активнију улогу у томе.
„Радује ме што је гувернерка Ирена Радовић то најавила првог дана њеног мандата. Желим јој успјеха у томе, јер данас банке не служе развоју Црне Горе. Имамо преликвидне банке и пренеликвидну привреду, да се мало поиграм ријечима“, казао је Дрецун.
Ипак, напомиње и да постоје ризици.
„Ризици постоје. Нарочито спољнополитички као што су рат на Блиском истоку, рат у Украјини, тензије на Средњем истоку“, навео је Дрецун.
Он је напоменуо да се у свијету очекује општи пад каматних стопа.
„Камате на стамбене кредите су у паду, али и даље високе, између пет и шест одсто на кредит од 30 година“, казао је Дрецун.
Високе каматне стопе су, напомиње, знак болести економије.
„Све док се свјетска економија не врати на ниво каматних стопа од прије десетак година, инфлација ће се увозити као и свака друга роба, јер је она саставни дио увозних цијена. На то се зида и домаћа спекулативна инфлација, мада је у домаћем случају правилније рећи раст цијена, а онда и додатна тражња узрокована повећањем броја нерезидената. У судару та три вектора резултанта мора бити раст цијена“, објаснио је Дрецун.
Према његовим ријечима, видјећемо да ли ће то водити паду животног стандарда.
„У сваком случају, ако немамо раст зарада који прати раст цијена, имамо пад стандарда“, тврди Дрецун.
Он сматра да у случају Црне Горе постоје начини да се релативно брзо постигне раст реалне економије, што би онда водило расту животног стандарда.
„Уколико не дође до тога, имаћемо борбу Владе да гаси пожаре са недовољно воде, а то значи да нема великог маневарског простора да се очува општи стандард грађана. Пад цијена на свјетском тржишту ће се десити, али то не значи да ће и цијене у Црној Гори падати“, упозорио је Дрецун.
Све више цијене некретнина уз високе каматне стопе такође су обиљежиле прошлу годину. Дрецун у овој години очекује да и цијене некретнина крену у супротном смјеру.
„Цијене некретнина су спекулативно високе. Грађевински материјал није толико поскупио да се може оправдати цијена од 2,5 хиљаде, па чак екстремно до десет хиљада еура, у новоградњи“, казао је Дрецун.
Протекле године ријешена су нека важна политичка питања. Након рекордно дугог техничког мандата 43. владе добили смо владу у пуном мандату, изабран је Судски савјет, а избором седмог судије послије три године комплетиран је Уставни суд.
На питање да ли наш политички амбијент погодује побољшању економске ситуације у земљи, Дрецун одговара одрично.
„Не, ту нема никакве дилеме. Ниједна конструктивна идеја није дочекана консензусом. Политички чиниоци показују петрифициран ниво љубоморе на све оно што није њихов, сопствени, предлог. Не постоји осјећај за опште добро. Мислим да би требало да показујемо мало више толеранције и спремности на компромис. Не подржати програм Европа сад 2 за мене је неодговорно понашање, зато што је то програм који има своју арматуру, чији аутор има довољно храбрости да отвори озбиљне реформе у економији, и зато што нема озбиљне алтернативе. Критика ради критике је политичка матрица из које врло споро излазимо„, поручио је Дрецун.
Премијер Милојко Спајић најавио је за ову годину наставак градње аутопута Матешево-Андријевица. Буџетом за ову годину за ту сврху опредијељено је 90 милиона еура, или трећина капиталног буџета.
Дрецун очекује да та улагања покрену црногорску економију.
„Ако ауто-путем спојимо крајњи сјевер са југом направили смо велики корак и отворили бројне могућности за уравнотеженији регионални развој. Сјевер је огроман потенцијал наше економије, али имамо демографско умирање сјевера. Да би се то спријечило мора се водити другачија политика. Не мора сва Црна Гора живјети у Подгорици. Пореском политиком треба стимулисати останак људи на сјеверу, али то је немогуће ако нема услова за живот. Пут је један од најважнијих услова. Лимска долина је велики економски потенцијал Црне Горе, а ауто-пут ће дати шансу да покушамо то да остваримо„, истакао је Дрецун.
Влада је буџетом предвидјела задужење само за капиталне пројекте и за враћање старог дуга. Дрецун очекује да ће искушења бити, али вјерује премијеру у његовим сарадницима.
„То је одлично, ако буде тако. То би био сјајан резултат Владе. Дакле, нема задужења за потрошњу. Свјестан сам да је то тешко остварити зато што има много оправданих, а много и фабрикованих притисака на владу, па увијек постоји искушење да нешто од тог новца оде у текућу потрошњу. Ипак, нијесам од оних који не желе да дају шансу људима који су показали да умију на другачији и бољи начин да воде економију од оних који су је водили 30-ак година. Сматрам да премијер Милојко Спајић и његов најближи сарадник Бранко Крвавац знају шта раде. Уосталом, њих двојица су доминантно и креирали програм Европа сад 1 и ја сам међу првима дао процјену да ће програм успјети, што се и десило. Да није било програма Европа сад 1 данас би Црна Гора била у много лошијем економском амбијенту“, навео је Дрецун.
Дрецун сматра и да би требало да имамо једну стратегију развоја туризма која ће се спроводити без обзира ко буде министар.
“Резултати за прошлу годину за мене нијесу импресивни и треба их реално сагледати, без утицаја инфлације и у физичким показатељима. Још нијесам видио анализу која говори колико Црне Гора има користи од туризма, однодно колико нама остане од туристичких прихода. Наш туризам је у функцији развоја економија сусједних земаља, нажалост, јер ми кроз туристички производ продајемо туђе производе, туђу робу, па чак и туђу радну снагу. Какав нам је туризам видимо по цијенама качамака у Колашину. То је све јако неозбиљно“, закључио је Дрецун.
Извор: dan.co.me
