Piše: Goran Nikolić
Slabljenje relativne konkurentnosti evropske privrede, što je povezano sa sporim ekonomskim rastom i, najvažnije od svega, usporenom dinamikom produktivnosti, bilo je jasno vidljivo i pre pandemije Kovida 19 i rata u Ukrajini. Sukob na istoku kontinenta pogoršao je ekonomske performanse zemalja EU, budući da se posledična energetska kriza negativno odrazila na performanse evropskih kompanija u mnogim sektorima, posebno u energetski intenzivnim industrijama, kao što je hemijska. Dodatno, praktično u isto vreme došlo je i do pogoršanja odnosa sa Kinom, koje je otežalo rad evropskih korporacija koje posluju s tom zemljom.
Budući da je kompetitivnost firmi iz država članica EU već dugo pod snažnim pritiskom globalne konkurencije, brojni su pokušaji da se pronađu adekvatna rešenja. S tim u vezi, nedavno su se pojavile tri studije koje se bave pomenutim problemima i čiji su autori došli do praktično istih zaključaka i posledično preporuka za glavne izazove sa kojima se Evropa suočava.
Ono što je najvažnije – više nema kontroverze oko makroekonomske politike, otvorenosti trgovine i industrijske politike, što je pomak dominantno uslovljen ogromnim (geo)ekonomskim izazovima sa kojima se EU danas suočava.
Nužnost evropske industrijske politike
Dugo čekani izveštaj Marija Dragija, bivšeg guvernera Evropske centralne banke, konačno se pojavio 9. septembra, samo nekoliko dana pre nego što bi predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, trebalo da odredi ko će biti novi evropski sekretari u njenom drugom petogodišnjem mandatu.
U izveštaju o konkuretnosti EU, Dragi predlaže „radikalnu promenu“ usred rastuće zabrinutosti zbog ogromnog jaza u produktivnosti u odnosu na SAD, koji se u velikoj meri može objasniti naprednijim tehnološkim sektorom Sjedinjenih Država. To ne samo da otežava inovacije u nadolazećoj AI (veštačka inteligencija) revoluciji, već i u širokom spektru drugih sektora (npr. automobilska i odbrambena industrija, farmacija).
Predložene reforme uključuju olakšavanja istraživačima da komercijalizuju ideje, zajednička javna ulaganja u revolucionarne tehnologije, investicije u računarsku i infrastrukturu za povezivanje kako bi se smanjili troškovi razvoja AI, poboljšanje veština kako bi evropske kompanije mogle da pronađu talente koji su im potrebni za inovacije i usvajanje tehnologija.
Problem je što firme iz EU plaćaju struju dva do tri puta, i prirodni gas četiri do pet puta više nego kompanije u SAD. Međutim, vremenom bi uspešna dekarbonizacija, koja je prilika za industriju EU, mogla pomoći da se proizvodnja struje prebaci ka sigurnim i jeftinim izvorima čiste energije. Naime, Evropa je svetski lider u inovacijama u oblastima čiste tehnologije, poput vetra i goriva sa niskim sadržajem ugljenika.
Ipak, kineska konkurencija postaje akutna, vođena snažnom kombinacijom subvencija, inovacija i obima. Oslanjanje na Kinu može ponuditi najjeftiniji put za postizanje klimatskih ciljeva EU, ali kineska konkurencija, subvencionisana od strane države, predstavlja pretnju za inače produktivne evropske industrije.
U Izveštaju se predlaže plan za spajanje dekarbonizacije sa konkurentnošću. Reforma evropskog energetskog tržišta kako bi krajnji korisnici mogli da vide prednosti čiste energije kroz niže račune za potrošenu energiju je neophodna. Industrijska politika, usmerena prema industrijama koje omogućavaju dekarbonizaciju (npr. čista tehnologija i električna vozila), izvesno će zahtevati više subvencija, pre svega da bi se podstakle inovacije.
Kako se navodi u Izveštaju, Evropi ne nedostaju ideje ili ambicije, već EU ne uspeva da prevede inovacije u komercijalizaciju, posebno u visokoj tehnologiji. U poslednjih pet decenija nijedna kompanija u EU vrednija od 100 milijardi evra nije stvorena od nule – a 30% evropskih korporacija vrednijih od 1000 milijardi dolara napustilo je blok od 2008. jer nisu mogle da vrše ekspanziju na kontinentu. Sa mnogim ključnim sektorima koji su suočeni sa rizikom od prelaska u inostranstvo, zajednička industrijska strategija je preko potrebna.
Kako se EU oslanja na nekoliko dobavljača kritičnih sirovina i u velikoj meri zavisi od uvoza digitalne tehnologije, u Izveštaju se poziva EU da se ponaša kao druge velike ekonomije i izgradi istinsku „spoljnu ekonomsku politiku“ Unije. S tim u vezi, neophodno je napraviti preferencijalne trgovinske sporazume i omogućiti lakši protok direktnih investicija ka zemljama bogatim resursima, stvariti zalihe u odabranim kritičnim oblastima, te kreirati industrijska partnerstva kako bi se obezbedio lanac snabdevanja za ključne tehnologije. Za „specifične okolnosti“ predlažu se odbrambene trgovinske mere, uključujući skrining direktnih stranih investicija, s obzirom na strah da Kina prikuplja ekspertizu od vitalnog značaja za evropske inovacije i bezbednost.
Proširenje Evropske unije na istok: (Geo)politički, ekonomski i vrednosni kriterijumi
Kreiranje evro-obveznica
Evropa ima visoku štednju domaćinstava koja se ne usmerava u produktivne investicije. Međutim, neće biti dovoljno samo integrisati tržište kapitala da bi se taj problem ublažio. Naime, privatni sektor neće moći da podnese lavovski deo investicionog finansiranja bez podrške javnog sektora, što implicira potrebu za kreiranjem evro-obveznica.
Dakle, Unija bi trebalo da redovno emituje kolektivni dug, kako bi omogućila zajedničke investicione projekte u državama članicama i pomogla u integraciji tržišta kapitala. Prema predlogu, EU bi, zajedničkim finansiranjem uz mobilizaciju privatnih ulaganja, trebalo da godišnje investira dodatnih 750 do 800 milijardi evra da bi održala korak sa konkurentima kao što su SAD i Kina, što bi udeo investicija u BDP-u Unije podiglo sa 22% na 27%.
Kritikuje se veoma složen i spor proces kreiranja politike u Briselu (prosečno je potrebno 19 meseci da se usaglase novi zakoni, koji su podložni višestrukim mogućnostima veta). S tim povezano, predlaže se da se Savet ministara EU, telo koje predstavlja zemlje članice, onemogući blokiranje reformi tako što bi se generalizovalo glasanje kvalifikovanom većinom u svim oblastima politike u Savetu (pravo veta bi bilo ukinuto). Dragi takođe smatra da zakonodavna aktivnost Komisije prekomerno raste, budući da se više od polovine malih i srednjih preduzeća žali na papirologiju i regulatorne prepreke.
Na kraju, glavni predlozi iz Dragijevog izveštaja – finansiranje veće potrošnje EU, zajedničko tržište kapitala i ukidanje veta na nacionalnom nivou – su dugogodišnji zahtevi Brisela kojima su se same članice EU više puta protivile. Iako se Fon der Lajenova nada da će to moći da promeni tako što će to pitanje staviti u središte njenog političkog mandata, to će biti veoma teško, budući da se mnoge vlade EU, posebno nemačka i francuska, suočavaju sa rastućom pretnjom krajnje desnice.
Stanje ruske privrede dve godine od početka rata u Ukrajini: Ratni hod pod udarom sankcija
Mnogo više od tržišta
U izveštaju bivšeg italijanskog premijera Enrika Lete, koji je objavljen aprila 2024. pod nazivom „Mnogo više od tržišta“, takođe se poziva na dalju integraciju tržišta EU, koja je urgentna imajući u vidu tekuće krize i sukobe. Naime, moćne sile promena – koje obuhvataju demografiju, tehnologiju, ekonomiju i međunarodne odnose – zahtevaju inovativne, delotvorne i brze političke odgovore.
U izveštaju se prepoznaje važnost evropskog javnog mnjenja, odnosno podrške građana, bez čije participacije, bilo kroz izbore ili druge vrste aktivnog angažmana, nikakva reforma, nikakav inovativni dizajn, nikakav stvarni napredak neće biti moguć. Posredno povezano s prethodnim je i insistiranje na važnosti uvažavanja prava radnika, te nezaobilazne uloge koju igraju socijalni partneri u rešavanju izazova, kao što su klimatske promene ili digitalizacija.
Koliko je tržište EU još uvek neintegrisano ukazuju i studije koje pokazuju da prelazak državnih granica u EU smanjuje međuregionalnu trgovinu robom čak šest puta. Fragmentacija je posebno izražena u sektorima kao što su energetika, finansije i elektronske komunikacije (na primer, trgovina digitalnim uslugama između EU i SAD je veća od one unutar Unije). Naime, ovi sektori su namerno isključeni iz procesa integracije jer su ih države članice smatrala previše strateškim da bi se odrekle kontrole.
Mere za unapređenje procedura javnih nabavki, koje čine čak 14% BDP-a EU i predstavljaju ključno sredstvo za isplatu javnih sredstava unutar Unije, su važan deo izveštaja. S tim u vezi, obeshrabruje da se konkurencija za javne ugovore smanjila u periodu 2011-2021. (trajanje dodele ugovora značajno se povećalo tokom protekle decenije: sa prosečnih 62,5 dana u 2011. na 96,4 dana u 2021).
Pored toga, praksa dodeljivanja ugovora prvenstveno na osnovu najniže ponude ne doprinosi kvalitetu i sprečava razvoj strateških lokalnih lanaca snabdevanja. Akcije koje su preporučene uključuju pojednostavljenje procesa javnih nabavki, povećanje učešća malih i srednjih preduzeća u njima, bliže usklađivanje javnih nabavki sa strateškim ciljevima EU. Ipak, za postizanje punog potencijala javnih nabavki neophodno je potpuno integrisano tržište unutar EU, što trenutno nije politički izvodivo.
Ko kontroliše podzemne raskrsnice globalnih digitalnih i finansijskih mreža?
Prioritetnost promovisanja inovacija i rasta
Brugelov „Memo to the European Union leadership 2024“ fokusira se na potrebu promovisanja inovacija i rasta i naglašava benefite od izgradnje jedinstvenog tržišta u oblasti energetike, sve koristi od uklanjanja barijera za bankarsku uniju i jedinstveno tržište kapitala. Ne pozivajući na sveobuhvatnu integraciju, koja je i iz političkih razloga trenutno neizvodljiva, saradnici Brugela se zalažu za produbljivanje jedinstvenog tržišta u oblastima sa najvećim uticajem na rast.
U Brugelovom izveštaju se potencira da su mnogi problemi sa kojima se EU danas suočava dugog trajanja. Međutim, eksterni i interni uslovi pod kojima EU treba da se uhvati u koštac sa ovim dugoročnim izazovima znatno su nepovoljniji nego što su bili, na primer, 2019. godine.
Naime, geopolitičke pretnje su mnogo akutnije (rat u Ukrajini, „asertivniji“ Peking), dok je ekonomski nacionalizam postao ukorenjeniji dovodeći u pitanje postojeći globalni poredak, koji odgovara EU. Više cene energije ugrožavaju rast i konkurentnost. Fiskalne potrebe su porasle, dok se fiskalni prostor smanjio.
U izveštaju se potencira da EU treba da „raste“ kroz uspešno proširenje na nove članice, ali još važnije: kroz ubrzavanje dinamike BDP-a. S tim u vezi, povećanje kapitalnih investicija, koje su ključne za podizanje pruduktivnosti i ubrzanje privrednog rasta, faktički je jedino moguće iz budžeta EU, čiji bi se obim nužno morao višestruko uvećati. Naime, iako EU mora istrajati sa svojim evropskim Zelenim dogovorom, to može uspeti samo ako očuva industrijsku konkurentnost.
Na kraju izveštaja, u preporukama, potencira se važnost uklanjanja barijera za trgovinu uslugama unutar EU, kao i prekograničnu mobilnost ljudi. Iako multilateralizam, otvorenost i konkurencija treba da ostanu kamen temeljac prosperiteta Unije, navodi se da EU ne sme biti naivna i mora dati mnogo veći prioritet i nacionalnoj i ekonomskoj bezbednosti, posebno u odnosima sa Kinom.
Mitovi o globalizaciji: Kako je i zašto poljuljana vera u slobodno tržište
Ovde treba imati u vidu da se zavisnost od Kine kao trgovinskog partnera povećala u periodu 2013-2023. (dok je udeo EU u kineskom uvozu zadržao relativno stabilan udeo), iako je od 2018. došlo do dekuplinga SAD i Kine. Dakle, EU i Kina su zadržale ili povećale svoje oslanjanje jedna na drugu za skoro sve vrste uvezene robe, što može da stvori dodatne tenzije po pitanju usklađenosti politika nacionalne bezbednosti Brisela i Vašingtona.
Ovo se desilo uprkos tome što su, kao i SAD i Kina, ove dve ekonomije sprovodile politike za međusobno diversifikovanje izvora svog uvoza, kao zaštitu od poremećaja u snabdevanju, te radi smanjenja ranjivosti na eventualnu ekonomsku prinudu.
Kineski industrijski višak, odnosno njegov plasman na tržište EU, ugrožava evropsku prerađivačku industriju, a posebno njen auto-sektor. Naime, evropske zemlje su praktično preplavljene jeftinim solarnim panelima i električnim vozilima.
Carine za nekoliko vodećih kineskih proizvođača automobila, od maksimalno 46,3%, će se od kraja godine primeniti samo na kompanije koje ne sarađuju u istragama briselske administracije o subvencijama, što izvesno neće biti dovoljno da se zaustavi „plimni talas“ jeftinih kineskih električnih vozila. Čini se da se bez promišljenih defanzivnih i ofanzivnih strategija, kao i sofisticiranog odgovora na zavisnost tri najveća nemačka automobilska proizvođača od kineskog tržišta, evropskoj auto-industriji loše piše.
Prepreke na putu
Generalno, glavni cilj Unije je da održi obuhvatna socijalna davanja, investira u napredne tehnologije i zelenu tranziciju, te da postane kredibilniji geopolitički akter. Sve ovo zahteva znatno ubrzavanje privredne aktivnosti, koja je umesto prosečnih godišnjih 1,7% trebalo da raste 2,5%. Polovina potrebnog povećanja mogla bi se kreirati funkcionalnijom imigracionom politikom, kojom bi se nadomestio problem starenja evropske populacije. Druga polovina potrebnog ubrzanja ekonomskog rasta mogla bi doći od rešavanja problema sistemskih troškova koji proizilaze iz fragmentacije evropskog tržišta energije, tehnologije i kapitala.
Međutim, postoje još dve dimenzije fragmentacije. Prva se odnosi na kreiranje politika, budući da se čak i u oblastima u kojima je EU integrisana politike neretko kreiraju zasebno. Drugi aspekt je organizacioni i tiče se raspodele nepotrebno komplikovanih procedura donošenja odluka u glavnim telima EU.
No, čak i ako se sve preporuke iz pomenutih izveštaja usvoje, to neće biti dovoljno da spreči pogoršanje demografske situacije i smanjenje relativne ekonomske težine EU. Naime, problemi su brojni: inercija koja vlada među državama članicama učinila je da se te države i sam Brisel ne pozabave problemima rasta, dublje integracije i upravljanja čiji su negativni efekti već bili poznate najmanje pre dve decenije.
Globalna ekonomija u 2024: Projekcije rasta i strahovi od kraha
EU je delovala samo u situacijama ekstremnog stresa, kao što su dužnička kriza evrozone 2010-12. i pandemija Kovida 19, naravno kratkoročno. Bankarska unija je, na primer, ostala nedovršena. Takođe, nije doneta odluka o budućem finansiranju programa oporavka od pandemije.
Dodatni problem je što svaka velika reforma ima pobednike i gubitnike, koji će se odupreti promenama, iako i te zemlje mogu izgubiti više na duži rok nego što dobijaju trenutno. Kako evropskog entuzijazma ima vrlo malo, dok je ekonomski nacionalizam u usponu, vlade ne žele da rizikuju da naljute svoje birače, i tako su vladajuće političke elite praktično prinuđeni da misle na kratak rok. Svedeno na ekonomsku mikro-ravan, ključni problemi su povećana kompetitivnost Kine i povišene cena energije, što opasno ugrožava konkurentnost korporacija iz EU.
Povezanost Srbije i EU
Ako su evropske kompanije manje kompetitivne, to se odražava i na Srbiju, koja je u poslednje 24 godine postala duboko uvezana u evropske lance snadbevanja. Naime, lošije globalno pozicioniranje firmi iz EU posredno znači i manje njihovih investicija u našu zemlju i manju uvoznu tražnju za proizvode sa našeg tržišta.
Budući da je EU ubedljivo najvažniji ekonomski partner Srbije, jasno je da je od životne važnosti za nas da evropskoj privredi dobro ide. Naime, pod realnom pretpostavkom da će zemlje CEFTA u narednih deceniju, deceniju i po ući u Uniju, čak devet desetina srpskog izvoza i oko četiri petine domaćeg uvoza otpadaće na EU, kao i lavovski deo stranih direktnih investicija.
Pojednostavljeno, ali ne i netačno, ako je EU u stagnaciji, to će se na dug rok negativno odraziti i naše ekonomske performanse. Ekonomska teorija i praksa ukazuje da je regionalna ekonomska integracija posebno dobra solucija za zemlje manje i srednje veličine (kakva je Srbija), koje su visoko zavisne od međunarodne trgovine.
Kratkoročni, i u manjoj meri srednjoročni troškovi mogu biti veći od koristi, ali koristi pristižu u manjim „obrocima“. Na duži rok, ukupne koristi od ekonomske integracije su veće od troškova. Ukupni efekti integracije su značajniji od merljivih ekonomskih veličina i oni se mogu shvatiti kao proširenje mogućnosti i razvojnih potencijala. Upravo je to ono što je osnovna korist od evropskih integracija Srbije.
Zašto je geopolitička fragmentacija, a ne protekcionizam opasnost za svijet
Evropske integracije donose i političke benefite. Naime, Srbija bi ulaskom u EU dobila uticajniji glas na međunarodnoj pozornici što bi, pored ostalog, značilo i bolju zaštitu srpskog naciona u regionu. Osim toga, na donekle paradoksalan način, proces evropskih integracija, koji uključuje i ekonomsko povezivanje regiona Zapadnog Balkana (CEFTA), ublažio je dezintegraciju srpskog nacionalnog korpusa (iako mu to svakako nije bila intencija). Od strane EU, ili uz njenu aktivnu podršku, ligitimizovano je i legalizovano snažno ekonomsko povezivanje i zemalja u kojima kao nemanjinski živi srpski narod (Srbija, Crna Gora, BiH, odnosno RS).
Tzv. etnička trgovina, fenomen prepoznat u stručnoj literaturi, glavni je podsticajni faktor snažne trgovinske razmene i protoka kapitala između ove tri zemlje. Budući da je CEFTA, kao predvorje EU, samo zona slobodne trgovine, dok je EU carinska unija, očekivani ulazak ovih zemalja u EU dodatno će pojačati ove ekonomske veze, što će doprineti očuvanju identiteta nacije razdvojene novonastalim granicama.
Treba uzeti u obzir i našu civilizacijsku povezanost i ekonomsku orijentaciju spram Zapadne Evrope dugu preko dva stoleća. Stremljenja naših političkih, intelektualnih i ekonomskih elita bila su skoro isključivo usmerena ka zapadu Evrope, odakle su stizale praktično sve napredne ideje.
Male zemlje, poput Srbije, nemaju porostor za „razigravanje“, i male greške mogu skupo da plate. Na primer, eventualna odluka da se odustane od evro-integracija mogla bi da bude opasan potez za ekonomske, političke i bezbednosne interese Srbije, imajući u vidu i krucijalnu važnost evropskih integracija za uvezanost domaće privrede u globalne lance snadbevanja ili dominantnu ulogu EU u spoljnoj trgovini Srbije (i njen odlučujući uticaj na spoljnotrgovinski bilans naše zemlje). Na kraju, izgradnja institucija po ugledu na EU nije samo uslov za evropske integracije, već i za dinamičan ekonomski rast zemlje.
Izvor: RTS OKO
