Uglavnom je jasno da je formiranje nove Vlade Srbije bilo maksimalno odlagano kako bi bio izbegnut ili smanjen spoljni pritisak za uvođenje sankcija Rusiji. U tom kontekstu treba tumačiti i nedavne pretnje Aleksandra Vučića da će podneti ostavku sa mesta predsednika Republike Srbije. U realnosti, malo šta zavisi od Srbije i Vučića, bilo da govorimo o toku rusko-ukrajinskog rata, bilo o pritiscima koji se povećavaju kako se rat intenzivira i produžava.
Novi sastav vlade reflektuje ovo stanje. On je uglavnom izbalansiran na sličan način kao i prethodni sastavi – zadovoljenje stranačkih interesa i dvostruka spoljna politika. Ovog puta vidimo zanimljive promene kod oba faktora. Iz vlade su istisnuti Nebojša Stefanović i Zorana Mihajlović, što je proizvod unutarstranačke borbe za maksimizaciju ličnih interesa njenih bitnih članova, ali je nestao i Aleksandar Vulin, koji je u prethodnim sazivima korišćen kao tumač uloge ruskog agenta u vladi.
Zorana Mihajlović je sa svoje strane tumačila ulogu američkog agenta, ali nije zbog toga smenjena (zašto bi bila smenjena zbog uloge koju joj je sam Vučić namenio), već, kao što je pomenuto, usled unutarstrančkog konflikta. Njeno mesto u vladi je zauzela podjednako proamerički nastrojena Dubravka Đedović Negre. Ministarstvo energetike je krucijalno za lobiranje Srbije da se odvoji od Rusije, jer je putem NIS-a i Gasproma ona pod ozbiljnim ruskim ekonomskim uticajem. Otuda je to ministarstvo bitan pokazatelj usmerenosti vlade.
Ivica Dačić je ponovo ministar spoljnih poslova, ali on ima odličan politički njuh i zna tačno koju stranu treba da izabere kada prigusti (njega vuče nadole Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa – drži kapital, pravi mu konkurenciju u stranci i igra ulogu ruskog agenta). Dačićev stil estradne diplomatije imponuje domaćem biračkom telu, a u savremenom svetu od stila diplomatije malo šta zavisi (institucije i interesi zasenjuju ličnosti). Ne treba smatrati da su njegove političke veštine nezavidne zbog opisanog stila nastupa, naprotiv.
Ministarstva odbrane i unutrašnjih poslova pripala su lojalnim Vučićevim kadrovima, koji služe samo njemu i nemaju nikakve veze sa spoljnom politikom (što je bitan pokazatelj da Vučić želi da drži sve adute u svojim rukama). Tu je još i Danica Grujučić, kao ministarka zdravlja, koja će imati ulogu konspirološkog populiste, što je popularno u još uvek Kovid svetu (pitajte zaključanu Kinu da li se epidemija završila), a nikako ne šteti na spoljnom planu (društveni populizam je zastupljen i širom Evrope i SAD).
Suštinski, imamo vladu koja je pod bližom kontrolom Vučića, bez konkurenata iz grupe Stefanović-Mihajlović, nešto više prozapadna nego prethodne.
Aleksandar Đokić
