Замислите земљу у којој влада, војска и медији нису међусобно одвојени. Мада би многи Американац одмах помислио на Кину, Русију или Сјеверну Кореју, ово је савршен опис Сједињених Држава данас. Најбољи примјер овог неславног споја је Центар за нову безбједност Америке (Center For A New American Security, CNAS), са сједиштем у Вашингтону.
ЦНАС је главни труст мозгова Демократске странке за спољну политику. Финансиран од Стејт департмана и Пентагона, током посљедњих неколико година узео је више новца од произвођача оружја него иједан други труст мозгова у Вашингтону. Финансијери су му и нафтне компаније, велике банке и десничарске владе – у суштини најразорније силе на планети.
CNAS му служи као фарма за узгој кључних кадрова у својој администрацији: Џо Бајден (Фото: Sky News)
За предсједника Џоа Бајдена ЦНАС служи као фарма за узгој кључних кадрова у својој администрацији. Најмање шеснаест некадашњих чланова ЦНАС-а сад су на кључним положајима у Пентагону и Стејт департману.
Али најшокантније је што међу сараднике ЦНАС-а спада и неколико новинара елитних америчких медија за питања националне безбједности и спољне политике, што значи да су посредно и сарадници, и вјероватно на платном списку, оних који би требало да су предмет њихове критике – америчке владе и корпорација.
Већ више од двадесет година дописник Њујорк тајмса из Вашингтона Дејвид Сангер упорно је протурао преваре ради злоупотребе повјерења јавности у циљу подршке агресивним ратовима САД.
Од лажи администрације Буша млађег о оружју за масовно уништење у Ираку до лажи о покушајима Ирана да направи атомско оружје и недоказаним тврдњама обавјештајних служби о интернет нападима иза којих стоји Русија, ови запаљиви наводи објављивани су без икакве резерве, с јасним циљем да тадашњег предсједника Доналда Трампа натјерају да појача агресивност према Москви, истовремено пунећи џепове Сангерових мецена из индустрије наоружања.
На основу Сангерове неоконзервативистичке фантазије о рату преко интернета ХБО је чак снимио и филм. Данас Сангер заступа теорију да је ковид-19 процурио из лабораторије. Предводио је сваку пропагандну кампању која је не само пружала оправдање за агресивност и рат, већ и доприносила стицању огромних профита финансијера ЦНАС-а.
Сангер је тек један од неколико новинара Њујорк тајмса, Вашингтон поста и Форин полисија сталних сарадника ЦНАС-а. Послао сам електронску поруку ЦНАС-у с питањем да ли те новинаре плаћају, али нису одговорили.
Сангеров колега Ерик Шмит, главни дописник за националну безбједност Њујорк тајмса, такође је стални сарадник ЦНАС-а.
Шмит је 2020. објавио очигледно лажну причу да су Руси плаћали авганистанске војнике да убијају америчке касније дискредитовану, с циљем ремећења Трампових планова за повлачење из Авганистана.
Разумије се, Шмит је био поуздан пропагандиста тврдњи обавјештајних служби о руским хакерима, никад не испољавајући ни зрно подозрења.
При том је агресивност Трампове администрације спрам Ирана предано приказивао у дефанзивним тоновима.
Вашингтон пост је у једном тренутку бар довео у питање тако очиту корумпираност медија. Пошто је часопис Тајм 2011. покренуо низ видео снимака у сарадњи с ЦНАС-ом у служби ширења ратне пропаганде, Вашингтон пост је објавио чланак доводећи у питање етичност таквог партнерства.
Милијардер Џеф Безос 2013. купује Вашингтон пост, чији дописник Давид Финкел постаје стални сарадник ЦНАС-а. За то вријеме, Финкел је написао двије књиге о америчком рату у Ираку: Добри војници и Хвала на служби, управо у служби заташкавања рата какво оснивачи ЦНАС-а желе да сервирају јавности.
Још један од таквих новинара је Мајкл Гордон, који је у Њујорк тајмсу провео тридесет година. У његова највећа достигнућа спада пропагандна превара о ирачком оружју за масовно уништење, у сарадњи с Џудит Милер. Гордон је написао да је „Ирак интензивирао настојања до дође до атомског оружја, кренувши у потрагу широм свијета за материјалом за прављење атомске бомбе“, наводећи неименованог америчког званичника.
Тренутно у Вол стрит журналу, Гордон већ мјесецима пише пропагандне чланке о цурењу вируса из лабораторије у Вухану, поново ширећи тврдње обавјештајних званичника ничим их не доводећи у питање.
Потом Грег Џафе, новинар Вашингтон поста, такође стални сарадник ЦНАС-а. Његов чланак о повлачењу САД из Авганистана наводи ријечи Елиота Коена, бившег службеника Бушове администрације тренутно такође сарадника ЦНАС-а. Да су обојица сарадници ЦНАС-а у чланку се не наводи.
И Том Шенкер је био сарадник ЦНАС-а док је у Њујорк тајмсу писао о америчким ратовима. 2012. написао је чланак промовишући истраживање ЦНАС-а не откривајући да је њихов сарадник.
Раџив Чандрасекаран провео је двије деценије у Вашингтон посту на пропагандистичком раду у прилог америчких ратова, да би сада радио у служби за односе с јавношћу Старбакса.
Сарадник ЦНАС-а је и Том Рикс, кога је каријера водила од Вол стрит журнала преко Вашингтон поста до часописа Форин полиси. Рикс је тврдокорни амерички милитариста који је изјавио да Путин напада САД баш као што је то радио Осама бин Ладен, и да се Американци који бране Путина не разликују од оних који бране Бин Ладена.
О неким од ових веза писао је Нејшн прије више од десет година. Али је брак између медија и војно-обавјештајног апарата само постао још отворенији.
Аутор: Дан Коен
Извор: Стање ствари
