Последњи живи члан „српске седморке” која је учествовала у мисији слетања човека на Месец Аполо 11 Дејвид Вујић допутовао је данас у Београд и најавио да ће се током посете Србији састати са многим српским научницима и инжењерима и представити им предлоге свемирских пројеката за нашу земљу.
Вујић је рекао Танјугу да је долазак у Србију за њега као повратак кући, да у Београду осим чланова породице има и много пријатеља и колега.
„Београд је диван град, радујем се што ћу видети завршени Храм Светог Саве који још нисам видео, али још важније, волим да долазим у Београд јер уживам не само у атмосфери и људима, већ и у храни, као што је јагњетина, ћевап и остало”, рекао је Вујић.
Каже да је јако поносан на то што је београдски аеродром добио име по великом српском научнику Никола Тесла и на то што Ер Србија у својој флоти има авион са Теслиним ликом.
Током посете Београду, истакао је Вујић, имаће сусрете са многим научницима и инжењерима, као и представницима института којима доноси и предлог, за који сматра да ће бити заинтересовани.
„Доносим и предлог за који сматрам да ће имати свој моментум и интересовање у Србији – дајем предлог да ‘Тесла’ буде центар свемирске технологије. Предлог је завршен баш пре мог доласка у Београд, израђен је у сарадњи са америчком свемирском фондацијом и дошли смо да то промовишемо у Србији. Ово је прва у серији презентација за инжењере и научнике”, рекао је Вујић.
На питање шта је то довело Аполо 11 програм до успеха, Вујић је рекао – ентузијазам и да у то време, 1962. године, нису имали ништа од чега би кренули.
„Нисмо имали свемирску технологију, нисмо имали компоненте, имали смо јако мало извора. Али гледајући перспективу ми смо ангажовали 1.000 људи недељно и то током много година и коначно смо дошли до дизајна и развоја Аполо и 1969. смо спустили човека на Месец”, рекао је Вујић.
Од тада до данас тај подвиг није поновљен, а Вујић као разлог за то наводи да је нестало интересовање.
„Свака земља се суочава са извесним ограничењима посебно када су у питању владе, које финансирају овакве пројекте. После пројекта Аполо 17, када је лансиран последњи Аполо, нестао је интерес, иако је је почео развој спејс шатлова. Администрација је у том тренутку одлучила да не жели да финансира НАСУ или неке будуће такве пројекте”, објаснио је Вујић.
Говорећи о развоју свемирске технологије, Вујић каже да су бројни резултати и системи до којих се дошло кроз истраживање свемира у Аполо тиму пронашли своју улогу у комерцијалном простору.
„Многе технологије су пронашле своју сврху и улогу у дизајну и развоју компјутера и лаптопа. Сви напредни системи у болницама, све врсте комункацијских система, напредни метеоролошки системи и типови материјала које смо ми користили – све то је резултат онога што смо научили кроз Аполо програм. Сваки од тих процеса захтевао је и до 5.000 сати интензивног тестирања, јер ми никада нисмо били у орбити пре тога”, рекао је Вујић.
То је било потпуно ново окружење, напомиње Вујић .
„Ми смо радили тако што би узели компоненту коју смо сматрали критичном и тестирали је док се не поломи или поквари, да би утврдили под којим условима ће се поломити”, објаснио је он.
Како је рекао, компоненте као што су интегрисана струјна кола која се сада користе у компјутерима развио је Србин Мајк Ребић, такође члан „српске седморке” са Апола.
Вујић је захвалио особљу и директору компаније Ер Србија на изванредном лету који је имао директном линијом из Чикага и нагласио да је с обзиром на његове године и његово здравствено стање тешко увек обезбедити удобност, те да су они у томе успели.
Начелница одељења за миграциону политику, дијаспору и социјалне споразуме у Министарства спољних послова Љиљана Никшић рекла је да је Вујић дошао на један студијски боравак „као маратонац који сада долази у Србију на свој почасни круг”.
„Он ће овде добити животно признање – Тесла златну плакету, као награду за животно дело, која ће бити додељена 10. јула на дан рођења Николе Тесле, у Савезу инжењера и техничара и добиће почасну чланску карту”, рекла је Никшићева за Танјуг.
Ова година је, додаје, 12. јануара проглашена за „Годину Николе Тесле” и истакла да је година врло значајна за Србе и Американце.
„Легенда је дошла у Београд и Вујић ће учествовати у разним активностима које се обележавају током јуна и јула. Биће прво Инжењерска академија 23. јуна, па гостовање и на Дипломатској академији, биће примљен и код наших ресорних министара, чак има и идеју о сарадњи у области свемирских пројеката, тако да мислим да ће ово заиста бити једна посета за памћење”, рекла је Никшићева.
Директор Ер Србије Јиржи Марек рекао је да је велика част дочекати првог „Тесла” амбасадора на аеродрому у Београду.
„Велика је част. Како сам могао да чујем од њега у кратком разговору, био је изузетно задовољан, успео је и да спава с обзиром да је лет дугачак, готово 10 сати. Неизмерно ми је драго да је овакав лет удобан”, рекао је Марек.
Дејвид Вујић је последњи живи члан чувене групе инжењера из тима „Сербо 7”, који су били важан део НАСА мисије Аполо 11.
Та група од седам америчких стручњака српског порекла својим знањем и радом допринели су да 1969. године човек направи прве кораке на Месецу.
Вујић је почасни председник Теслине научне фондације у САД, а у Србију је стигао поводом обележавања 80 година културе сећања на Николу Теслу у оквиру пројекта „Теслине године, Теслиног народа”, који спроводи Министарство спољних послова.
Извор: www.politika.rs
