Malo toga romantičnog može da se veže za Pridnjestrovlje, malu, nepriznatu prorusku teritoriju koju ceo svet, čak i Rusija zvanično, smatra delom Moldavije. Poslednji bastion Sovjetskog Saveza, kako Pridnjestrovlje sa pravom nazivaju, zbog toga što je i zvanična ikonografija u potpunosti zadržala sve elemente nekadašnje države, ni u geografskom smislu nije naročito poetičan. Dnjestar ne nazivaju rekom čuda ili nešto slično tome, a glavni i daleko najveći grad, Tiraspolj, ime je izveo upravo iz grčkog naziva za pomenutu reku. Siromaštvo i odsečenost od sveta su svakodnevnica tamošnjeg čoveka, a sivilo brutalizma barem jednom nedeljno razbijaju zlatni dresovi Šerifa, kluba koji je pobedom nad Realom u Madridu u utorak uveče, postao fudbalska tema broj jedan u svetu.
Gusanov klub
Čovek zaslužan za sve što se klubu dešava jeste pedesetdevetogodišnji Viktor Gusan, nekadašnji agent KGB-a i lokalni biznismen, koji je 1997. od godinu dana starog Tirasa iz Tiraspolja napravio Šerif.
U Pridnjestrovlju, manje više sve je u znaku tog imena, jer Gusan drži potpuni tržišni monopol na ovoj teritoriji. Ako želite da kupite namirnice za svakodnevni život, moraćete u samoposlugu „Šerif“, ako želite da natočite gorivo, to ćete morati da uradite na istoimenoj pumpi. Upravo je ta koncetracija moći u rukama jednog čoveka i razlog zbog kojeg je fudbalski klub rapidno sazrevao i kao predstavnik „unitarne“ države već 2009. uspeo da po prvi put uđe u grupnu fazu Lige Evrope. U delovima zemlje koji su de fakto pod kontrolom proevropski orijentisane Moldavije, a gde ne postoji opšta koncentracija državnog aparata na jedan klub, timovi ne mogu da priđu Šerifu u kontekstu finansijske moći, pa su od 2001. samo dva puta šampioni dolazili sa te strane Dnjestra.
Šerif nije klub koji svoje uspehe može objasniti preterano sistemskim radom, bar ne kroz saradnju sa trenerima. Za 25 godina koliko klub postoji, promenio je čak 27 trenera, a samo je Leonid Kučuk, čovek koji je doneo istorijski prvi plasman u grupnu fazu velikog takmičenja, u klubu proveo nešto više od četiri godine. Ostali su se zadržavali najviše godinu dana, a neretko bi odlazili i za mesec, poput jedinog srpskog trenera u istoriji kluba – Milana Milanovića. Uz mnoge brljotine, imali su i dobra rešenja koja su se ispostavljala kao kratkoročna, a aktuelnog trenera, Jurija Verniduba, teško će ko nadmašiti.
Izgleda da postoji tajna veza između Verniduba i ruskih gradova van matice, pa je svoj prvi ozbiljan angažman dobio u Zoriji iz Luganska, 2011. godine. Od tima na ivici ispadanja, postepeno je, uz izbeglištvo (Zorija zbog rata u svojoj oblasti od 2014. godine igra u Zaporožju), tim doveo do dve uzastopne Lige Evrope, 2016. i 2017.
Iako govornik ruskog jezika, rođen u gradu Žitomiru ratne 2014, Vernidub je dao izjavu da „nije čovek koji može da promeni svoju državu“. Ipak, pet godina kasnije nakon što je Zorija raskinula ugovor s njim, započeo je svoju prorusku turu, prvo kao trener beloruskog Šahtjora iz Soligorska, iz kojeg nakon osvojene titule ubrzo odlazi, a onda i kao trener Šerifa, sa kojim je napravio najveći rezultat u istoriji kluba.
Skauting
Istorijski, ključ Šerifovog uspeha na sportskom planu svakako jeste izbor igrača na tržištu. Logično, okrenuti su strancima kao nosiocima igre, a nekada dominantno orijentisani prema Balkanu, u poslednjih nekoliko godina proširili su skauting mrežu, pa je prisutan i veliki broj afričkih i južnoameričkih igrača
Setimo se Vladimira Volkova, koji je sa 23 godine i isključivo niželigaškim iskustvom u srpskom fudbalu otišao u Tiraspolj, da bi posle par sezona pojačao Partizan, kasnije stekao status reprezentativca Srbije, a onda i Crne Gore.
Upravo ta navika da svoja pojačanja ne biraju isključivo nakon vrhunskih sezona koje su igrači imali, već da se upuste u subjektivnu procenu karakteristika i potencijala, Šerifu je donela mnogo. To je možda navika proistekla i iz nužde, jer koliko god finansijski bili nadmoćni u odnosu na ostale u državi, u evropskim okvirima su i dalje skromni, ali nije to jedina dobra stvar proistekla iz nužde za taj klub.
Aktuelna sezona jeste čudesna, i niko nije mogao da je predvidi, ali se definitivno moglo namirisati nešto bitno već posle utakmice sa Crvenom zvezdom, upravo zbog očigledne disproporcije između tržišne vrednosti i realnog kvaliteta nekih igrača. Loš momak grčkog fudbala, Dimitrios Kolovos, u trenutku kada je letos potpisao za Šerif, vredeo je zvanično svega pola miliona evra.
U Tiraspolju su svešno ušli u rizik, znajući da je po fudbalskom umeću vredan možda i deset puta više novca, i da će, ukoliko uspeju da nađu zajednički jezik sa njim, dobiti vrhunsko pojačanje – što se i desilo.
Gol odluke protiv prvaka Srbije postigao je kolumbijski štoper Danilo Arboleda, koji je u februaru ove godine došao za odštetu od nula evra. Golom protiv Zvezde ali i neverovatnim defanzivnim partijama protiv nje ali i Dinama, Šahtjora i Real Madrida, doprineo je da klub zaradi desetine miliona evra, a izvesno i još koji milion kada bude odlazio.
Čudo iz Tiraspolja
Pogodak za pobedu, i to kakav, u Madridu – postigao je Sebastijan Til, momak koji je u klubu na pozajmici iz luksemburškog Progresa. Igrač koji čak nije ni standardan reprezentativac svoje fudbalski skromne zemlje, prelepim šutem sa 18 metara pred sam kraj utakmice savladao je Kurtou. Time je doneo čudo Šerifu, Moldaviji i Pridnjestrovlju, ali i šesti bod u grupi u kojoj se osim Reala nalazi i još jedan bivši šampion Evrope, Inter, ali i Šahtjor, poslednji prvak Kupa UEFA, kojeg su i pobedili u prvom kolu sa 2:0.
Iako najavljeni kao potpuni autsajder, Šerif sada ima izgledne šanse da po prvi put u istoriji ostvari plasman u nokaut fazu evropskog takmičenja. U sledećem kolu čeka ga Inter, koji je u prva dva kola osvojio samo bod, bez postignutog gola, i sve osim poraza bio bi ozbiljan korak ka osvajanju jednog od prva tri mesta.
Slavni ruski pisac Anton Pavlovič Čehov rekao je da „nema i ne može biti pravednog bogatstva“ ali upravo je jedno takvo, stečeno u sumnjivim okolnostima početkom devedesetih, Šerifu omogućilo da u specifičnim okolnostima, kao predstavnik najsiromašnije evropske zemlje i nepriznate paradržave u sastavu iste, donese istorijski rezultat iz Madrida koji je obradovao ljude sa obe obale Dnjestra ali i sve fudbalske romantičare na svetu koji fudbal i vole zato jer su čuda i dalje moguća.
Relja Basara
Izvor: RTS