Црна Гора по криминалу четврта у Европи, политичари криминалци, правосуђе корумпирано

Црна Гора је, по глобалном индексу организованог кринимала који анализира међународна организација „Глобална иницијатива“, чије пројекте подржавају институције САД, ЕУ и Интерпола, на 45. мјесту од 193 земље на планети. Позиција је још више поражавајућа када је ријеч о cтаром континенту, гдје од 44 зeмље Европе заузимамо врло високо и неславно четврто мјесто.

Црна Гора је транзитна земља за хероин

У извјештају се наводи да је Црна Гора једна од најзначајнијих рута за трговину оружјем у региону; да предстaвља главно мјесто уласка кокаина који преко Балкана улази у ЕУ, посебно када је ријеч о кокаину који стиже из Јужне Америке; да су криминалне организације одлично увезане и софистициране, да су често повезане са корумпираним структурама у полицији и политици; да су државни функционери повезани са криминалом и да им је у том послу логистика полиција, тајне службе које штите киминалце и њихову имовину.

Извјештај је подијељен у неколико цјелина и ниједна није за похвалу и узор.

Од 2015. до 2019. године 22 жртве трговине људима

Црна Гора је првенствено транзитна зона, а у мањој мјери и земља трговине људима. Званично су идентификоване само 22 жртве у периоду 2015–2019, али постоји растући тренд према софистицираним облицима трговине људима. Постоје докази о трговини дјеце у земљи, а дјеца мањинског етничког поријекла посебно су у опасности од присилног просјачења и присилног брака.

Као резултат шире регионалне миграцијске кризе дошло је до пораста кријумчарења људи у Црној Гори. Иако Црна Гора није дио главне миграцијске руте западног Балкана, она служи као транзитна земља из Турске и Грчке у средњу Европу. Међутим, због тешког терена земље и слабије развијене транспортне инфраструктуре, то није толико изражено као код неких њених сусједних земаља.

Најзначајнија регионална рута за трговину оружјем

Црна Гора се налази дуж једне од најзначајнијих транзитних рута за трговину оружјем у региону, од Србије до Блиског истока, Русије до Сјеверне Африке (посебно Либије) и Балкана до западне Европе, као и од Босне и Херцеговине до Србије и Косова. Оружје се обично кријумчари легалним теретом у приватним возилима. Након југословенског сукоба, лако наоружање је било у великом промету и данас је лако доступно на црном тржишту. Иако је трговина високо профитабилна за криминалне групе, ниво трговине оружјем нагло је опао између 2017. и 2018. године, а организоване криминалне групе су се удаљиле од оружја и прешле у кријумчарење цигарета и дрога.

Држава не може да сузбије шумокрадице, ловокрадице и криволов рибе

Нелегална сјеча одвија се у сјеверним дјеловима Црне Горе, првенствено као начин да сиромашни сељани осигурају егзистенцију, а мало је доказа да криминалне мреже управљају овим активностима. Ипак, мале криминалне групе укључене су у незакониту сјечу шуме дуж границе с Албанијом и Косовом, јер је мораторијум на сјечу створио већу потражњу и повећао профит. Тамо гдjе се одвија незаконита сjеча у државним шумама, чини се да Влада није у стању или не жели да се позабави тим питањем. Фаунски криминал је умјерено, али растуће тржиште у Црној Гори. Било је насилних сукоба између ловокрадица и активиста за заштиту животне средине, али изгледа да није билa умијешанa мрежa организованог криминала. Скадарско језеро привлачи илегалне риболовце, посебно оне који лове шарана. Сматра се да албанске организоване криминалне групе кријумчаре илегално гориво из Црне Горе у великим количинама, а гориво се такође шверцује у Црну Гору из Новог Пазара у Србији.

Улазна врата Европе за кокаин, посебно из Јужнe Америке

Црна Гора је транзитна земља за хероин, гдје се албански и косовски хероин кријумчари у Србију и ЕУ. Неколико организованих криминалних група укључено је на тржиште доносећи са собом значајан ниво насиља. Упркос улози транзитне земље, домаћа потрошња хероина и даље је ниска.

Црна Гора је првенствено транзитна земља, а донекле и земља одредишта за кокаин. Црна Гора је главно мјесто уласка кокаина који се преко Балкана тргује у ЕУ, посебно кокаина који долази из Латинске Америке. Тржиште контролише неколико група, прије свега кавачки и шкаљарски клан. Висок ниво насиља повезан је са трговином. Међутим, локална потрошња је релативно ниска због високе цијене.

Пројекте „Глобалне иницијативе“ подржавају институције САД, ЕУ и Интерпола

Црна Гора је велика транзитна земља за канабис поријеклом из Албаније који се транспортује у Босну и Србију. Канабис је такође највише плијењена и конзумирана дрога у земљи, са видљивим порастом потрошње у посљедњој деценији. Током пандемије ковид-19, цијена канабиса је порасла због веће потражње. У Црној Гори је у порасту и производња синтетичких дрога, а посљедњих година откривено је неколико лабораторија. У складу са већом производњом, потрошња се такође повећава. Због малог тржишта, има мало доказа о умијешаности организованог криминала.

Шкаљарци и Кавчани одлично повезани са полицијом и политичарима који се и сами баве криминалом

Домаћим и транснационалним криминалним тржиштима у Црној Гори доминирају мафијашке групе, посебно супарничке групе из града Котора, Шкаљарци и Кавчани, које се боре за територију и доминацију над криминалним тржиштима. Насиље међу овим групама је уобичајено и често се прелива преко границе у Србију, при чему тржиште кокаина генерише највише насиља. Криминалне мреже су добро консолидоване и високо софистициране, често сарађују са мафијашким и корумпираним полицијским снагама и политичарима.

Државни актери су увелико укључени у криминална тржишта, а органи реда, тајне службе и политичари пружају заштиту криминалним актерима и њиховој имовини. Политичко руководство земље остало је непромијењено скоро 30 година, успостављајући моћну мрежу корумпираних државних службеника, приватних компанија и криминалних актера укључених у управљање недозвољеним тржиштима. Међутим, у 2020. години претходно руководство је уступило мјесто новоизабраној влади, која је антикорупцијске напоре и приступање Црне Горе ЕУ прогласила за своје главне приоритете.

Српске криминалне групе играју веома утицајну улогу на црногорским криминалним тржиштима, као и руске криминалне групе, чији је утицај ослабио од пуча 2016. и приступања НАТО-у. Турски криминални актери покушавају да се више интегришу у црногорска криминална тржишта.

Бивша власт, због интереса, није имала воље за борбу са организованим криминалом

Владајућа странка у земљи била је на власти од 1991. године и показала је мало политичке воље за сузбијање организованог криминала прије него што је уступила место новоизабраној влади у децембру 2020. Чини се да је држава у одређеној мјери заузета интересима организованог криминала. Упркос уставном парламентарном систему, 2018. године донијете су мјере за значајно проширење предсједничких овлашћења и додатно слабљење парламентарног надзора. Повјерење јавности у државу било је ниско током 2020. године, а криминалне групе су често штитиле владајуће елите. Корупција и кронизам су и даље широко распрострањени, уз скромне напоре власти, подстакнуте правилима о приступању ЕУ, што даје ограничене резултате. Неколико значајних случајева корупције и подмићивања последњих година нису изазвали одговарајуће мјере власти. Функционисању државне управе недостаје правна јасноћа и не постоје ефикасни процеси одговорности. Транспарентност закона и реда је ограничена, а напори да се то побољша су ограничени и слабо се спроводе.

Међународна сарадња значајно се побољшала посљедњих година, посебно након што се земља придружила НАТО-у и потписала билатералне споразуме са САД-ом и другим западним и сусједним земљама. Земља је блиско учествовала у политици ЕУ о трговини оружјем и заједно води EMPACT. Црна Гора има користи од пројеката које финансира ЕУ за повећање ефикасности и сарадње између регионалних и националних власти у борби против организованог криминала. Црна Гора такође добро сарађује са агенцијама за спровођење закона, као што је Интерпол. Међутим, криминално заузимање дjелова државног апарата ограничава обим и ефикасност међународне сарадње. Иако je Црна Гора међу највећим бројем политика и стратегија посвећених борби против организованог криминала у региону, постоје озбиљни недостаци у њиховој примјени и празнине у Закону о кривичном поступку. Међутим, остварен је одређени напредак у борби против трговине људима, након што је Влада спровела националну стратегију за борбу против трговине људима.

Корупција широко распрострањена у правосуђу

Корупција је широко распрострањена у правосудном систему, а 2018. године објављени су тајни снимци који су умијешали високе званичнике правосуђа у подмићивање и корупцију. Штавише, правосудни капацитети у Црној Гори су ниски и постоји много политичког уплитања у судове. То значи да је, упркос одговарајућем законском и регулаторном оквиру за борбу против организованог криминала, судска примјена неефикасна. У међувремену, затворски систем не испуњава међународне стандарде за здравствену заштиту, образовање и људска права. Спровођење закона је фрагментирано и нема довољно ресурса, недостаје му професионализам и техничке вјештине. Не постоје мјере које би осигурале да нема политичког уплитања у рад органа за спровођење закона, који тренутно нису у стању да одрже интегритет у својим истрагама.

У извјештају се наводи да је Црна Гора једна од најзначајнијих рута за трговину оружјем у региону

Црна Гора има дугу обалу са бројним лукама које се користе као тачке трговине људима и кокаином. Властито учешће државних званичника у шверцу цигарета довело је до неспремности да се пооштре граничне контроле. Међутим, дошло је до веће сарадње са царинским властима ЕУ.

Медији цензурисани и застрашени, а новинари угрожени

Иако би се црногорски програм заштите свједока могао побољшати, он задовољава већину међународно признатих механизама који помажу жртвама да изађу из савременог ропства. Црна Гора има двије стратегије за подршку жртвама трговине људима, али је мало предузето и специјализоване јединице немају довољно ресурса за ефикасну идентификацију жртава. Црна Гора има успостављене секторске стратегије и акционе планове за борбу против организованог криминала, међутим државним органима (органима за спровођење закона и тужилаштвима) је потребно више оперативних капацитета и сарадње да би били ефикасни. Полиција у Црној Гори је децентрализована и блиско сарађује са локалним заједницама, што помаже у спречавању неких мањих криминалних активности, али се Агенција за борбу против корупције сматра недовољно независном и проактивном. С обзиром на то да су криминалне активности снажно повезане са државним актерима у Црној Гори, превенцији још увијек недостаје политичка воља и правна и техничка помоћ.

Медијско окружење је цензурисано и застрашујуће, са насиљем над новинарима. Организације цивилног друштва такође су под великим утицајем руских дезинформационих кампања и оних које појачавају друштвене подјеле.