Цетињски манастир није грант па да се да некој НВО

Вјерске обреде и вјерске послове могу вршити вјерске заједнице, а не НВО, што свако зна. То што се та група очито лукративно настојених беспосличара сама назвала ЦПЦ правно не значи баш ништа, казао је у изјави за ИН4С, угледни адвокат Владан С. Бојић, члан Правног тима ИН4С.

Владан Бојић (Фото: Митрополија црногорско приморска)

Скупштина Цетиње изгласала је „Инцијативу за враћање Цетињског манастира Црногорској православној цркви.

У цетињски парламент вратио се и одборник УРЕ Славко Јанковић који је гласао „за“. Подршку овој пучистичкој иницијативи најавили су одборници ДПС-а, СДП, СД-а и УРЕ, док су Демократе бојкотовале сједницу.

„Предметна Одлука Скупштине општине Цетиње је неразумљива. Ако би се пробала разумјети запало би се у тежак парадокс. Нисам упознат да је било који манастир или црква или синагога или џамија додијељена на поклон, у својину или на коришћење и то као грант једној невладиној организацији. Дакле, неканонизованој групи депресивних људи“, истакао је Бојић.

По његовим ријечима, вјерске обреде и вјерске послове могу вршити вјерске заједнице, а не НВО, што свако зна.

„То што се та група очито лукративно настојених беспосличара сама назвала ЦПЦ правно не значи баш ништа. То што су се уз то појединци из те групице пресвукли да личе на свештенике или монахе не чини их свештеницима и монасима него кловновима и пајацима, који изругавају свака вјерска осјећања, што је крајње још и непристојно“.

Цетињски манастир (Фото: Митрополија црногорско приморска)

Ако им пак жели неки добротвор помоћи, наводи Бојић, може им уручити “грант” у различитом формату, али једино из свог џепа. Ово зато што је могуће да та група има одређене таленте који могу бити од опште друштвене користи, па би била штета да пропадну. Ипак, све је то наравно у сфери искључиво световног права а не никаквог вршења вјерских обреда и вјерских послова, што би било грубо нарушавање угледа свих и било које вјерске заједнице, чак и најобичније секте.

„Закључићу да је овдје у ствари посриједи правно сплеткарошко мијешање и уплитање Општине Цетиње у домен рада и имовине вјерских субјеката, као и у сферу права својине и коришћења вјерских објеката и њихових неприкосновених права што је регулисано законом. За случај спора надлежан је суд. То је тако по Уставу, по законима и према свим међународним документима, а све другачије је – недопустиво“.

Забрињава нарочито то што понашање и акта Општине Цетиње постају сваким новим потезом све плаховитија, што не рећи трагикомичнија, а уз то још и вехаментнија, што уноси немир и ремети основне регуле у владавини права, поручио је Бојић и додао:

„У коначном, ову одлуку Општине Цетиње сматрам озбиљном, али и веома ријетко виђеном правном глупошћу. Изједначавати право коришћења уписаног на градском грађевинском земљишту (2005) са правом својине на давно изграђеним објектима баш на том земљишту је по својој карактерологији правне перцепције глупост која импресионира просјечно разумног човјека“.

Извор: ИН4С