Moderni i dobri putevi i infrastruktura su preduslov za razvoj ekonomije, za dolazak investitora i rast plata i upravo to je jedan od strateških ciljeva Vlade Srbije od kog ne odustaju već godinama. Srbija iz dana u dan širi svoju mrežu puteva i povezuje svoje regije na najbolji mogući način za dobrobit građana. Pored važnog pravca ka Mađarskoj, Makedoniji i dalje Grčkoj, građanima Srbije je veoma važna i deonica prema crnogorskom primorju koja je već godinama putni pravac koji zadaje probleme vozačima.
Do skoro je informacija da će moći da se stigne do Crne Gore za manje od tri sata vožnje kolima zvučala kao veliki san i nemoguće ostvarenje, a sada je to i više nego stvarnost i strateški projekat koji je uveliko u toku. Svi putnici namernici koji se iz Srbije upute ka crnogorskom primorju uskoro će za tili čas stizati do željene destinacije i to modernim auto-putem.
Dve države su se strateški opredelile za izgradnju putnog pravca koji će povezati Srbiju i Crnu Goru i skratiti putovanje do mora. Projekat izgradnje auto-puta Beograd-Bar jedan je od najvećih i najkompleksnijih infrastrukturnih projekata u kojim naša zemlja učestvuje, a nakon završetka svih deonica kroz Srbiju do granice sa Crnom Gorom stizaće se za 2 sata i 45 minuta. Dužina puta koji je planiran od Beograda do Crne Gore je 270 kilometara.
Srbija ubrzano gradi svoj deo auto-puta koji će spojiti Beograd sa Barom u Crnoj Gori, a izgradnja ovog auto-puta ne doprinosi samo ekonomskom razvoju društva, već i zaustavlja negativne demografske trendove. Bolja povezanost nerazvijenih i devastiranih područja sa razvijenim delovima Srbije, uz kraće vreme putovanja, manje putne troškove i veću bezbednost u saobraćaju, omogućiće bolje uslove života lokalnog stanovništva, razvoj preduzetništva i veći životni standard.
Auto-put do Bara predstavlja pravi infrastrukturni poduhvat sa više desetina mostova, tunela, a o kompleksnosti projekta svedoči i to što se na auto-putu drastično menja i nadmorska visina, te će se vozači u nekom trenutku nalaziti na 63 metara nadmorske visine, a na sledećoj deonici će biti i na 1.100 metara. Projektovane brzine na deonici kroz Crnu Goru biće 100 kilometara na čas, a kroz Srbiju od 80 do 130 kilometara na čas u zavisnosti od terena.
Srbija veći deo puta izgradila
Putanju od Beograda do Boljara, Srbija je u velikoj meri uradila. U novembru 2016. godine otvorena je deonica Ljig – Preljina od 40 kilometara, dok je deo od Obrenovca do Čačka završen u avgustu 2019. Deonica od Preljine do Požege još uvek u izgradnji, a rok za njen završetak zakazan je za januar 2022. godine, a vrednost radova je 450 miliona evra.
Ostala je da se uradi i najteža deonica puta, a to je 107 kilometara od Požege do crnogorske granice. Ova putanja ide od Požege preko Arilja, Ivanjice i sredinom Peštera do Boljara gde treba da se poveže sa Crnom Gorom. Projekcija je da će se auto-put sa srpske strane završiti u narednih pet godina.
Prolazak auto-puta kroz Rašku oblast se vidi kao mogućnost za razvoj ovog dela Srbije, posebno opštine Sjenica. Pored auto-puta, kroz Peštersku visoravan planirana je izgradnja četiri petlje, deset benzinskih pumpi, 18 odmarališta i 107 retenzija. Deonica Požega- Boljare najkompleksniji je deo projekta i najteža za izgradnju. Na njoj je potrebno izgraditi 97 mostova u dužini od oko 20 kilometara, a konstrukcije čine 43 odsto saobraćajnica. Na toj deonici neophodno je izgraditi i 51 tunel u dužini do 27 kilometara. Projekat je vredan oko milijardu i 600 miliona evra.
Crnogorska deonica auto-puta
Srpski deo projekta je celokupna izgradnja deonica od Beograda do Boljara, a onda se od crnogorske granice nastavlja deo projekta Bar-Boljare. Delovi saobraćajnica sa srpske strane su uveliko izgrađeni, a ostatak je u izgradnji i sve teče po planu i projektu iako su srpske deonice zahtevnije od crnogorskih.
Što se tiče deonica od Bara do Boljara, njihova izgradnja teče kroz četiri faze. Prva faza je deonica Smokovac-Mateševo, središnji deo auto-puta koji povezuje Podgoricu i sever Crne Gore. Druga faza je deonica Mateševo-Andrijevica i obilaznica oko Podgorice, treća Andrijevica Boljare, a četvrta Podgorica-Đurmani (Bar).
Crnogorska vlada je u saglasju sa srpskom ugovorila da se deonice kroz Crnu Goru završe do decembra 2027. godine i da se tada dva dela auto-puta spoje i zvanično.
Auto-put do crnogorske granice deo je Koridora 11 koji povezuje Rumuniju, Srbiju, Crnu Goru i Italiju. Protezaće se od Temišvara, preko Vršca, kroz Beograd, a onda dalje preko Čačka, Požege, Podgorice, Bara, pa morskim putem preko Jadrana biće povezan sa Barijem u Italiji.
U Srbiji se trenutno gradi i projektuje više od 1.200 kilometara auto-puteva od severa ka jugu. Gradi se potpuno nova putna infrastruktura i na tome svi u regionu mogu da nam pozavide, a najveće benefote ovih projekata osetiće upravo građani Srbije.
Izvor: Srbija Danas
