Пише: Бранко В. Радичевић Тада је певао дан у гранама топола. Сетим се тебе и одмах ми грешна мисо. Јутром река, а ти лудо гола. Па мишљах: да је река мушко, ја бих од бола вриско. И ја сам могао рибе клати. Нисам веровао грму нити женској јови. Ти си се могла и младом клену … Настави са читањем Бранко В. Радичевић: Љубомора