Тога дана време је било енглеско. И било је и није било хладно. И падала је киша, и није. Ветра није било, иако је дувало. Небом се вукла бледа мрља коју медитерански мегаломани зову сунцем и за коју се на Континенту тврди да је округло, жуто и врело. Под њим је све изгледало делимично. Делимично … Настави са читањем Борислав Пекић: Компромис