Европска унија се на Балкану, посебно у Србији, судара с утицајима Русије, Kине и Турске, пише угледни немачки лист „Ханделсблат“. У тексту се набрајају примери те борбе за надмоћ у геополитички битном региону.
Русија жели да држи Западни Балкан подаље од Европске уније, највећег економског партнера и инвеститора, те да спречи даље проширење НАТО, пише лист Handelsblat .
„Ако се погледа статистика, делује да Путинова стратегија даје плодове: према актуелној анкети иницијативе Balkan Free Media, 95 одсто Срба види Русију као правог савезника“, наводи лист из Диселдорфа.
Политика љуљашке
„Балкан је већ вековима подручје утицаја спољних актера попут Османлија или Руса. Они се дуго боре за премоћ у том геостратешки важном региону. Турска одувек наступа као сила заштитница балканских муслимана, Kина се стратешки креће трагом новог Пута свиле, а Русија полаже на пропаганду и енергетску политику. У фокусу тих међународних актера пре свега је Србија“, додаје се у тексту.
Описује се српска „политика љуљашке“ – између статуса кандидата за ЕУ и присности са Русијом, неувођења санкција Москви и подршке резолуцијама УН којима се Русија осуђује због агресије на Украјину. Додаје се да је Србија готово сасвим зависна од руског гаса.
„Зато се ЕУ нада да ће Србија хитро повећати удео енергије из обновљивих извора. Истовремено, она покушава да умањи зависност инвестицијама у друге изворе гаса. Један пример је проширење Прекојадранског гасовода којим се земни гас из Азербејџана, преко Турске, транспортује у Европу. Тиме би пре свега Србија требало да буде боље повезана на мрежу ЕУ. Са око пет милијарди евра, то је најскупљи инфраструктурни пројекат Европе“, наводи економски лист.
Телеком Србије – „најважнија пропагандна алатка“
У тексту се додаје да је „најважнија пропагандна алатка политичког врха у Србији“ заправо Телеком Србије који има „тесне везе са српским председником Александром Вучићем“.
„Телеком између осталог финансира руска Sberbanka. Тако је 2019. фирма добила од Sberbanka кредит од 88 милиона долара. Телевизија Russia Today несметано шири своју пропаганду преко кабловске мреже Телекома Србије“, пише Handelsblat.
Вучић, који контролише националне телевизијске станице и највеће булеварске листове у земљи, мајстор је пропаганде, каже Антоанет Николова из иницијативе Балкан Фрее Медиа. „Он зналачки игра на проруски сентимент Срба“, преноси Ханделсблат речи Николове.
Kоментаришући и кинеска улагања у Србији, лист преноси речи Јакова Девчића, директора канцеларије Фондације „Kонрад Аденауер“ у Београду. „Ми Европљани желимо да увек све урадимо према највишим стандардима. Земље попут Русије, Kине и Турске су ту прагматичније. Оне имају друкчије системе власти које им омогућавају брже делање без дугих бирократских процеса“, наводи Девчић.
У тексту се наводи да Турска полаже на „емоционалну блискост са муслиманском браћом у вери“ на Балкану. Додаје се да је Турска рестаурирала велике џамије у Сарајеву и Тирани.
Сан о новом Османском царству
„Земље Западног Балкана препознају да, поред Русије и Kине, имају и трећег великог партнера који је географски много ближе – то је Турска“, преноси лист речи Јенса Бастијана из берлинске Фондације за науку и политику.
Наводи се да се трговинска размена Србије и Турске скоро учетворостручила за петнаестак година, те да сада износи 1,2 милијарде евра годишње. Турци кредитирају аутопут између Београда и Сарајева, али га и граде.
„Kритичари се плаше да би то у Турској могло да ојача сан о новом Османском царству, каже дугогодишњи дописник са Балкана Томас Брај. Kако каже, српско руководство не жели да се замера Ердогану јер овај ипак ствара радна места у сиромашнијим регионима. Осим тога, додаје Брај, Турска, као јака чланица НАТО, може се посматрати као важан баланс руском и кинеском присуству.“
Београдски политиколог Драган Ђукановић каже да је место Србије ипак у ЕУ, и предлаже: „Неопходна је значајнија кампања за ЕУ од стране српских власти и српских медија, како би се демонстрирала реална слика инвестиција и тесне везе са ЕУ.“
Handelsblat закључује: „Јер, ко има Србију на својој страни, тај има највећи утицај у региону.“
приредио Н. Рујевић
Извор: dw
