Превод: И. Ивањи Када у сну ступих у колибу прогнаних песника, Која је одмах до колибе са учитељима прогнаним (Одакле се свађа чује и смех промукли) До пред врата Овидије дође пред мене И полугласно ми рече: „Боље не седни још. Умро још ниси. Па ко зна Да ли се вратити нећеш? А да се … Настави са читањем Бертолд Брехт: Посета код прогнаних песника