О, тебе се врло ретко сетим И твоја ме судбина не дражи, Ал’ понекад сновима полетим, Па ми душа сусрет с тобом тражи. Твој црвени дом као да ме мами; Црвени дом преко мутне воде, Али знам да у горкој осами Не смем таћи сунце ти слободе Не дај да се са мојих усана Чују … Настави са читањем Ана Ахматова: Тебе се врло ретко сетим