Pišu: Studenti Fakulteta političkih nauka u Beogradu
Od početka blokada i prvih šetnji, preko ćutanja u 11.52, koje je postalo simbol sećanja i opomene, pa do zahteva koji su prerastali u nešto veće od pojedinačnih povoda, ova godina je bila teška, sirova i iscrpljujuća.
Noćima smo stajali na ulicama Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca i u desetinama drugih gradova. Blokirali smo raskrsnice, mostove i glavne saobraćajnice, ne zato što smo u tome uživali, već zato što je javni prostor ostao jedino mesto na kome se istina još mogla da se izgovori.
Leto 2025. ostaviće najdublji trag u kolektivnom pamćenju. Tolika policijska brutalnost više nije bila apstraktna tema, već lično iskustvo. Privođenja, hapšenja, nasilje na ulicama i pokušaji zastrašivanja pokazali su koliko brzo država poseže za silom kada izgubi kontrolu nad narativom.
Videli smo kolege koje odvode. Videli smo krv, modrice i strah koji se ne izgovara naglas. Videli smo kako se mirni protest tretira kao bezbednosna pretnja. I videli smo, iznova, da se posle svakog hapšenja pojavljuje još ljudi.
Leto 2025. godine nas nije učinilo jačima. Učinilo nas je ozbiljnijima. Oduzelo nam je iluziju da je dovoljno biti u pravu.
Obeležili smo godišnjicu pada nadstrešnice. Ne samo kao čin sećanja. U tom momentu je sve već postalo otvoreni sukob između politike zaborava i politike odgovornosti.
Gojko Perović – Kosovski zavet – posvećeno Mitropolitu Amfilohiju
Tragedije koje se prećute imaju običaj da se ponavljaju.
Kako je 2025. odmicala, zahtevi su se kristalisali. Naše traženje izbora nije došlo iz naivnog verovanja u brza rešenja, već iz svesti da bez izbora nema izlaza iz krize. Traženje izbora nije bilo bekstvo od borbe, već njen logičan nastavak.
Odgovor vlasti bio je očekivan: ćutanje, razvlačenje i pokušaj da se protesti svedu na incident. Računalo se na zamor.
Ali zamor nije isto što i povlačenje.
U 2026. ne ulazimo sa iluzijama o velikom raspletu. Ulazimo sa iskustvom. Sa telima koja pamte leto 2025. Sa imenima privedenih. Sa slikama koje se ne brišu.
Ako 2026. bude nazivana godinom raspleta, to neće biti zbog jednog događaja, jednog govora ili jednog datuma. Biće to zato što se nagomilalo previše nerešenih pitanja, previše nasilja i previše pokušaja da se upornost proglasi problemom.
U Novu godinu ulazimo sa jasnom odlukom da se ne vratimo na početak.
Jer 2025. nas je naučila jednu jednostavnu, ali tešku lekciju: najopasnije stanje nije sukob, već privid da je sve u redu.
Izvor: Radar
