Piše: Alma Ferhat
Tokom dve godine rata u Gazi Izraelci su se bavili samo taocima u Hamasovom zarobljeništvu. Svaki medijski prilog i uključenje gledalaca u program počinjali su i završavali se iskazivanjem brige za otete građane u Gazi. Mehanički se ponavljalo da život ne može da krene dalje dok svi taoci ne budu vraćeni. Ali solidarnost sa porodicama otetih je poslužila i kao odbrambeni štit od suočavanja sa onim što je učinjeno u Gazi. Zato i posle povratka preživelih talaca Izraelci ne napuštaju ulogu žrtve dok nadmeno debatuju o denacifikaciji Palestinaca. Prema mišljenju pisca Boaza Izraelija, ukidanje oreola jedine žrtve u ovom ratu može se pokazati kao nemogući zadatak. Možda teži i od odustajanja od teritorija, jer u izraelskom društvu još uvek prevladava potreba da se svi emocionalni resursi troše jedino na negovanje traume zbog oktobarskog masakra.
Bez prave analize kretanja izraelskog društva nasilje se nastavlja svojim uhodanim tokom, i na terenu i kroz institucije. Gaza je sada u senci događaja na Zapadnoj obali koja je postala glavni poligon demonstracije sile. Oblast C je etnički očišćena od Palestinaca, a naseljenici su sada usmereni na oblast B koja je pod Palestinskom upravom. Sa novim talasom naseljenika došlo je do radikalizacije nasilja, koje se primenjuje otvoreno i bez ustručavanja. Naseljenici se hvale svojim nedelima, jer znaju da imaju podršku države. Došlo je do paradoksalne situacije u kojoj je ministar Smotrič proglašen izdajnikom, jer njegov plan da se oblast C naseli sa milion ljudi i da se tu stane – novi naseljenici smatraju previše umerenim.
Normalizacija prisvajanja palestinskih teritorija se odvija i kroz promotivnu turističku kampanju u kojoj se građani pozivaju da posećuju arheološka nalazišta i nelegalna naselja na okupiranim teritorijama, uključujući i oblasti A i B. Ova kampanja je prezasićena političkom propagandom i verskim narativom. U video zapisima se preporučuju lokacije za izlete i nude prilike za pokretanje poslova. Istovremeno, gotovo tajno, vojska podiže barijere u dolini reke Jordan. Nastavlja se već oprobana izolacija palestinskih sela čiji žitelji ostaju zarobljeni između raznih prepreka i onemogućeni da obavljaju svakodnevne poslove.
U Knesetu se po ubrzanom postupku usvajaju zakoni suprotni svim civilizacijskim tekovinama. Pravni centar za prava arapske manjine Adalah je krajem novembra objavio izveštaj koji pokazuje da je od 7. oktobra 2023. usvojeno preko 30 novih zakona koji ugrožavaju prava Palestinaca i pojačavaju represiju nad njima. Zakoni se tiču slobode govora, prava na protest, državljanstvo i porodični život, prava na jednakost i socijalnu pomoć, kao i prava zarobljenika i pritvorenika. Netanjahuov režim sve češće koristi antiteroristički pravni okvir koji se u praksi primenjuje isključivo na palestinske građane. Takva je i grupa zakona u pripremi koji će biti osnov za diskvalifikaciju arapskih partija, ograničavanje zapošljavanja nastavnika sa diplomom palestinskih akademskih institucija i mogućnost otpuštanja univerzitetskog osoblja zbog političkih uverenja.
Državno nasilje se nastavlja i preko novog zakonskog predloga da se ponovo uvede smrtna kazna ukinuta 1954. godine (njena primena je tada ograničena na dela Holokausta, genocida i izdaje, a jedini put je primenjena 1962. nad Ajhmanom). Zastrašujuće je to što će se ova ekstremna kazna odnositi samo na slučajeve ubistava Jevreja od strane Palestinaca. Ministar Ben Gvir otvoreno preti liderima arapskih partija i poručuje im da imaju razloga za strah. Populistički predlog ponovnog uvođenja smrtne kazne pravda se argumentom odvraćanja terorista od ubijanja Jevreja. Zanimljivo je da vojni sudovi sve vreme imaju pravo na izricanje smrtne kazne, ali vojska i Šabak ga nikad ne koriste, jer takvu kaznu smatraju kontraproduktivnom. Usvajanjem ovog predloga Izrael se približava državama kao što su Iran i Saudijska Arabija koje iz pravnih propisa uklanjaju bazične vrednosti međunarodnog prava kao što je odredba o poštovanju ljudskog života.
Na to se nadovezuje i odnos države prema žrtvama rata i Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu. Izraelska vlada pokušava da odloži hašku istragu ratnih zločina zahtevajući otvaranje nove istrage za period posle 7. oktobra 2023. Ona ne prihvata kontinuitet istrage iz 2021.1 Stekli su se i uslovi za aktiviranje principa komplementarnosti prema kojem tužena strana ima pravo da u roku od mesec dana od prijema zahteva tužioca sama sprovede istragu o ratnim zločinima, uključujući i istragu postupaka premijera i ministra. Izraelska vlada se nada da će tako onemogućiti ili barem odložiti postupanje Međunarodnog krivičnog suda koji je obavezan da sačeka kraj istrage domaćih organa.
Iskustvo nas uči da su istrage zločina izraelske vojske retko nezavisne. Dovoljno je prisetiti se slučaja porodice Bakr kada su tri projektila u julu 2014. ubila četvoricu dečaka dok su se igrali na plaži u Gazi. Istraga je završena zaključkom da nije bilo pogrešnog postupanja vojske i da niko nije odgovoran za taj događaj. Ispalo je da su dečaci ubijeni jer su smatrani legitimnim vojnim ciljem. Kada su nevladine organizacije uložile žalbu, Vrhovni sud ju je odbacio zaključujući da je istraga bila u skladu sa međunarodnim pravom. Očigledan konflikt interesa, lojalnost pravosudnih organa režimu, uključujući postupanje vrhovnog suda koji u svojim odlukama retko štiti palestinske građane – izaziva sumnju u političku volju da se aktuelne optužbe nepristrasno ispitaju.
Režim trenutno ne ugrožava sve građane na isti način, ali ako vladajuća koalicija dobije naredne izbore, krug onih čija su prava ugrožena će se širiti. U nekom trenutku će se stvoriti slična situacija kao u Srbiji kada niko neće biti bezbedan u društvu koje oblikuje koruptivna i bezobzirna vlast. Nesuočavanje sa dešavanjima u Gazi i na Zapadnoj obali parališe i umrtvljuje izraelsko društvo, kao što su posledice odsustva odgovornosti za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji dovele stanovnike Srbije do beznađa. U Izraelu su protesti protiv pravosudnog prevrata doživeli svoj vrhunac a da nisu mnogo postigli. I demonstracije za povratak talaca su završene. Možda će novi zakon o regrutaciji pripadnika ultraortodoksne zajednice uspeti da na izvesno vreme mobiliše jevrejske građane. Ali slabost dosadašnjih protesta je u tome što nisu ponudili drugačiju viziju Izraela. Izraelci bi morali da stanu iza zdravorazumskog predloga kakav je zahtev da žive u zemlji koja bira mir umesto rata. On bi bio ekvivalentan zahtevu građana Srbije da se poštuje život, za koji je šteta što nije stigao mnogo ranije.
Izvor: Peščanik
