Njihove su noći surove i dolge
jao
gde su sada burlaci sa Volge
U Serbiji sebri
svuda
ista tuga
istorijo strašna
bolna i preduga
Proleće je opet!
Kiša poljubaca!
Ljubeći me ljubiš budućeg
mrtvaca.
O reci mi reci
Da li si u stanju
Da zamisliš moju
Glavu ko lobanju?
U pustome polju
Prazno
I duboko
I mrava što živi gde je
Bilo oko
I poljskoga miša
Što potajno
Želi
Da istera mrava
Pa da se useli
I pčelu!
Što sleti
Kada vetar duva
Na cvet što je niko
Iz bivšega uva!
Budućnosti strašna
Sudbo nevesela
Kad bih bar mogao
Da budem ta pčela…
Kad gori čovek
Ceo svet se
Greje –
Kad izgori
Čovek
Tad
Pepeo sve je.
