Tekstovi pesama, tokom poslednje četiri decenije, postajali su sve jednostavniji, iste reči se više ponavljaju, stihovi češće odišu ljutnjom i opsednutošću sobom, pokazuju rezultati istraživanja.
Ako vam se čini da su pesme nekad bile bolje, ne pravdajte to samo većim brojem sopstvenih godina, ne leži razlog samo u tome što „starite“.
Evropski istraživači analizirali su reči u više od 12.000 pesama na engleskom jeziku u nekoliko žanrova od 1980. do 2020. godine.
Uočena je repetitivnost i sve izraženija jednostavnost stihova. Tekstovi su takođe postali ispunjeniji ljutnjom i sve je prisutnija opsednutost sobom u poslednjih 40 godina, pokazala je studija, potkrepljujući mišljenja mrzovoljnih ostarelih obožavalaca muzike širom planete.
Tim evropskih istraživača analizirao je reči pesama na engleskom jeziku u žanrovima rep, kantri, pop, R&B i rok objavljenim između 1980. do 2020. godine.
Pre nego što su pristupili objašnjavanju kako su tekstovi postali jednostavniji, naučnici su u studiji istakli da je legendarni američki kantautor Bob Dilan, koji se proslavio 1960-ih, dobio Nobelovu nagradu za književnost.
Vodeća autorka studije Eva Cangerle, stručnjak za sisteme za preporučivanje na austrijskom Univerzitetu u Insbruku, odbila je da izdvoji novijeg umetnika koji ima jednostavne tekstove.
Međutim, naglasila je da tekstovi mogu biti „ogledalo društva“ koje odražava kako se vrednosti, emocije i preokupacije neke kulture menjaju tokom vremena.
„Ono čemu smo takođe svedoci u poslednjih 40 godina je drastična promena u muzičkom pejzažu – od načina na koji se muzika prodaje do načina na koji se muzika pravi“, istakla je Cangerleova.
Tokom četiri decenije koje su analizirane, više puta su se dešavali preokreti u našinu na koji ljudi slušaju muziku. Ploče i kasete iz 1980-ih ustupile su mesto ce-deovima tokom devedesetih, a zatim je dolazak interneta doveo do današnjih platformi za strimovanje.
Za potrebe studije objavljene u časopisu Scientific Reports, istraživači su analizirali emocije izražene u stihovima, pratili koliko je različitih i komplikovanih reči korišćeno i koliko često su se ponavljale.
„U svim žanrovima, tekstovi su tokom vremena postajali sve jednostavniji i repetitivniji“, rezimirala je Eva Cangerle.
Bes, tuga i „ja pa ja“
Rezultati su takođe potvrdili prethodna istraživanja koja su pokazala smanjenje pozitivnih, radosnih tekstova tokom vremena i porast onih koji izražavaju bes, gađenje ili tugu.
Tekstovi su takođe postajali sve otvoreniji ka opsednutost sobom, a reči kao što su „ja“ ili „moj“ postaju mnogo popularnije.
Broj ponovljenih stihova najviše je porastao u rep muzici tokom ove četiri decenije, precizirala je dr Cangerle dodajući da je očigledno tu najviše i samog teksta.
Prema njenim rečima, hip-hop je postajao sve više ljut, a prednjači i kada se uporedi sa ostalim žanrovima.
Istraživači su takođe želeli da utvrde koj1e pesme obožavaoci različitih žanrova traže na sajtu Genius posvećenom tekstovima pesama.
Za razliku od drugih žanrova, ljubitelji roka su najčešće tražili tekstove starijih pesama, a ne novih hitova.
Rokenrolu je opala popularnost poslednjih decenija, a to bi moglo sugerisati da se obožavaoci okreću pesmama kada je žanr bio na svom vrhuncu, a ne pesmama aktuelnih bendova.
„Drugi način na koji se muzika promenila je to da je prvih 10-15 sekundi numere postalo odlučujuće za to da li ćemo preskočiti pesmu ili ne“, objašnjava profesorka.
Prethodna istraživanja su takođe pokazala da ljudi ovih dana više slušaju muziku pasivno, da im svira dok rade nešto drugo.Jednostavno rečeno, pesme u kojima veći deo odlazi na refren kojim se ponavlja jednostavan tekst izgleda da su popularnije.
„Stihovi bi danas trebalo da se lakše pamte zato što su i napravljeni tako da ih nije teško zapamtiti. To mi se često dešava kada slušam radio“, zaključila je Eva Cangerle.
