Ideja o novom svetskom poretku o kojoj je mogo puta, pre upravo završenih izbora novi (stari) predsednik Rusije Vladimir Putin govorio obraćajući se naciji i čitavom svetu, čini se da sve više pronalazi pristalica na zemaljskoj kugli ali, što je potpuno neverovatno i na samom zapadu.
Naime, posle početka sukoba u Ukrajini, Rusija a posebno njen predsednik su postavljeni na stub srama i medijski proglašeni za „zlo koje osvajačkim, hegemonističkim namerama želi da porobi svet”. Naravno da je američka i sva zapadna medijska mašinerija to oberučke prihvatila i započela medijski rat protiv svega što je rusko ili se slaže sa svim idejama o novom svetskom poretku, koje ruski predsednik Putin već dugo vremena eksplicitno najavljuje.
Ma kako se činilo drugačije, posle dve godine od početka Specijalne operacije u Ukrajini i satanizovanja „ruskog medveda”, popularnost Rusije i njenog predsednika Vladimira Putina je u tri četvrtine sveta sve veća, pa ga zovu i liderom slobodnog sveta.
Ono što je neverovatno, je da sve više ta popularnost i na Zapadu probija oštro kontrolisane medijske barijere i pod velikom količinom objava na mrežama slobodnih kanala i podkasta iz same Amerike pa i iz zapadne Evrope raspoloženje i javno izražena mišljenja sve više slobodno iskazuju u korist Rusije.
To se pogotovu primećuje u Evropi, mnogi Nemci, Austrijanci, Česi, Holanđani, Belgijanci… javno priznaju da ne žele više da veruju američkoj medijskoj mašineriji, satanizovanju Rusije i njenog predsednika. Da su sada mnogo razumljiviji ruski koraci načinjeni u Ukrajini– bili zapravo iznuđeni.
Posle izlaska na videlo svih „biznisa” Hantera Bajdena, „bioloških labaratorija” i razvoj virusa, potom rekonstrukcija ukrajinskih vojnih baza finasirana od strane NATO alijanse, mnogo godine pre izbijanja sukoba i Specijalne operacije ruske vojske ali i strašnih događaja u Donbasu deceniju pre kao i Majdana.
Na najposećenijim mestima ove zime, čuvenim skijalištima Alpa, gromoglasno se pevaju ruske pesme, a hit je sve što je vezano za Rusiju, ne samo najpopularnije piće –čuvena ruska votka.
Kao činjenica u korist ovih tvrdnji može da posluži i nedavno objavljen zvaničan podatak Ministarstva unutrašnjih poslova Rusije. Pokazuje da ovog momenta, čak 35 000 ljudi, čitave porodice iz Holandije, Nemačke, Belgije, Austrije i drugih evropskih zemalja žele da dobiju rusko državljanstvo i presele se da živi u Rusiju. Naime za pasoš i useljeničke papire u Rusiju, samo iz Zapadne Evrope, aplicira jedan osrednji grad. Verovatno da ovaj podatak zapadni mediji pobijaju, ali to su zvanične činjenice.
Oskar Špengler –„Propast Zapada”
Sve ovo se slaže sa istraživanjima i velikom međunarodnom anketom, koje je poručila fondacija „Žan Žores” iz Francuske, koja je došla do zapanjujućeg podatka da se čak 65 odsto Francuza slaže sa tvrdnjom „da će se poredak koji danas poznajemo – srušiti u godinama koje dolaze”.
Ovo nije tvrdnja apokaliptičara, da se bliži kraj poznatom svetu i poretku, ne samo zbog klimatskih promena. Jer kako tvrde slobodni analitičari sa zapada, „odsustvo istine u medijskoj sferi, Amerike pogotovu”, prosto „deli” čoveka od ostatka sveta.
Apstraktnim presađivanjem demokratije po zapadnim sistemima vrednosti upisuju konkretna podneblja i grupe ljudi ili čitave narode i civilizacije, koja nije prozapadana, da se osećaju krivim zbog toga. Ovi pojmovi više zasigurno ne pripadaju samo ekstremnoj desnici, što se čini da je poslednjim događajima zaista na svetskoj sceni.
Sve ovo je još pre više od 100 godina (1918. godine) napisao čuveni, kako ga nazivaju na zapadu „mračni prorok propasti zapadnog društva” nemački filozof Oskar Špengler u epohalnom delu „Propast Zapada” čije reči potvrđuje istorija 20. i sada 21. veka. Iako je još tada ovo delo izazvalo intelektualni šok i buru koja ne utihnjuje ni sada, kada se ono pominje u kontekstu aktuelnih događaja u Ukrajini ali i svetu, na menjanju svetskog poretka.
Špengler je predlagao filozofiju istorije koja bi mogla „ da posluži kao osnova uređenja naše budućnosti”. On smatra da su velike civilizacije (izabrao ih je osam) živi organizmi koji se rađaju, rastu, propadaju i umiru. One su samo istorijski produžetak „razvijenih kultura” koje su im prethodile i njihov su završetak i kraj. One će takođe umreti.
Ako se ovo uporedi, pogotovu sa rimskom istorijom, onda se moramo složiti, kako tvrdi Špengler, da je zapadna civilizacija pojam koji označava „fazu svetske istorije koja traje više vekova” i da je dostigla svoj vrhunac ali isto tako, da se prirodno bliži kraju.
Iako ovim delom prolazi kroz niz pretpostavki koje opravdava samo opisom prošlosti i procenom sadašnjosti, Špengler, zapravo samo dokazuje svojevrsnu filozofiju društva i istorije, da su ideje o novom svetskom poretku koje najavljuju ne samo Vladimir Putin već i ostali lideri slobodnog sveta, zaista na sceni. Samo se nadamo, da drevna istina o padovima velikih carstva kroz propast i rat u 21. veku, ipak manje verovatna, nego nam to govori istorija.
Ištvan Dekanj
Izvor: Politika
