Smrt tinejdžera od policijskog metka i nihilizam pariskih predgrađa: Francuska u plamenu

Samo što su utihnuli protesti širom Francuske povodom reforme penzionog sistema, novi, još destruktivniji talas nezadovoljstva izlio se na ulice francuskih gradova i predgrađa. Ovog puta uzrok nije socijalna politika vlade, već problem sa kojim se Francuska suočava decenijama unazad – rasizam i diskriminacija prema Francuzima drugačije boje kože.

Ovaj problem je ponovo izbio u prvi plan nakon ubistva sedamnaestogodišnjeg Naela M. u pariskom predgrađu Nanter. Tinejdžer je bio za volanom mercedesa poljskih registarskih tablica kada je saobraćajna policija pokušala da ga zaustavi. O tome šta se dogodilo tog jutra 27. juna, francusku javnost je u nedelju izvestio javni tužilac.

Nakon što su preuzeli smenu, dvojica saobraćajaca na motorima primetili su vozilo marke mercedes koje se kretalo velikom brzinom trakom za autobuse. Saobraćajni policajci su uočili da je vozač veoma mlad i pokušali su da ga zaustave aktivirajući zvučne i svetlosne uređaje za upozorenje i pokazujući vozaču gde da se parkira.

Nael je vozio bez dozvole i to, kako će se uspostaviti, nije bio prvi put. Dečak iz predgrađa, koji voli ragbi i kola, nije još stasao za vozačku dozvolu. Policija ga je već zaustavljala zbog sličnih prestupa, vožnje bez dozvole i lažnih tablica. Nedelju dana ranije priveden je zbog toga što se oglušio o policijsko naređenje; pred sudiju za maloletnike trebalo je da izađe u septembru. Tog jutra je krenuo, prema rečima njegove majke, do Mekdonaldsa.

Kada je video da mu je saobraćajna policija za petama, prošao je kroz crveno svetlo, ali je ubrzo morao da se zaustavi zbog gužve u saobraćaju. Dvojica policajaca su mu prišli uz povike da se zaustavi. Jedan od njih je uperio oružje i tražio da ugasi motor. Nael se oglušio, krenuo je napred, policajac je pucao. Vozilo se zaustavilo nekoliko metara dalje, na Trgu „Nelson Mendela“. Metak je bio smrtonosan. Policajac koji je pucao, a potom i vatrogasci, uzalud su pokušali da ga povrate, dečak je izdahnuo.

„Šta sada da radim?“ pitala je majka. „Bio je moj život, moj najbolji prijatelj“.

Mladi iz pregrađa

U pariskim predgrađima poput Nantera, koji broji oko 100.000 stanovnika, ako su vam preci poreklom iz crne Afrike ili arapskih zemalja, navikli ste na policijske kontrole. Obračuni sa policijom su ovde deo urbanog pejzaža. „Mladi iz predgrađa“, tako iz zovu u Francuskoj, navikli su na igre mačke i miša sa policijom. Nael nije bio prestupnik, nije bio diler droge, što je sudbina namenjena velikom broju njegovih vršnjaka u kvartovima koje naseljavaju porodice iz nižih socijalnih slojeva. „To sam mogao da budem ja, to je mogao da bude moj mlađi brat“, izjavio je Muhamed, tinejdžer iz susednog predgrađa Kliši, za francuski portal „Medijapar“.

U pitanju je „neobjašnjiv i neoprostiv čin“, izjavio je Emanuel Makron nakon što se u javnosti pojavio snimak koji je opovrgao policijsku verziju događaja o reakciji iz samoodbrane. „Ništa ne opravdava smrt jednog mladića.“ Francuski predsednik nije oklevao, poučen iskustvom svog prethodnika Žaka Širaka, koji 2005. godine nije odmah reagovao na smrt dvojice mladića iz predgrađa koji su na skuterima bežali od policijske kontrole i suočio se sa protestima koji su trajali 21 dan, u kojima je poginulo troje ljudi, pored velike materijalne štete koja je načinjena.

Nikakva reakcija države nije, međutim, sada mogla da spreči ono što će uslediti. „Imala sam utisak da je bačena vatra na bure baruta“, prokomentarisala je za dnevni list „Mond“ profesorka srednje škole u pariskom predgrađu, čiji su učenici poznavali ubijenog tinejdžera. „Đake učimo građanskom sistemu u kome se često ne prepoznaju“, kaže ona. Svesna stalnih tenzija koje vladaju između njenih učenika i policije, ona govori o besu koji ih vodi u „neki oblik nihilizma“.

Republikanske vrednosti kojima ih uče u suprotnosti su sa onim sa čime se susreću van učionica. I drugi profesori u srednjim školama u pariskim predgrađima opisuju gorčinu i poniženje koje trpe njihovi đaci. Silina reakcija mladih iz predgrađa koja je usledila nakon Naelove smrti nije ih iznenadila.

Francuska gori

„Francuska u plamenu“, „Prokletstvo Pariza“, samo su neki od naslova u svetskoj štampi koji svedoče o ogromnom globalnom interesovanju za događaje u Francuskoj. Čitav svet je posmatrao scene urbanih okršaja u predgrađima u kojima su u obračunu sa policijom poslužile i rezerve vatrometa, popunjene uoči proslave Dana republike 14. jula.

Prizori paljenja i uništavanja širom Francuske podsetili su na scene iz Los Anđelesa 1992, kada je izbila pobuna zbog hapšenja i prebijanja Afroamerikanca Rodnija Kinga. Događaj u Nanteru podseća i na ubistvo Džordža Flojda, Afroamerikanca iz siromašnog predgrađa Mineapolisa, događaj koji je 2020. pokrenuo veliki talas protesta u SAD i pokret „Black lives matter“.

U Francuskoj, zemlji koja ljudska prava visoko postavlja na lestvicu društvenih vrednosti, rasizam je tabu, ali ne i policijsko nasilje. Na skupovima protiv policijskog nasilja koji su prethodnih dana organizovani širom Francuske odzvanjali su poznati slogani, poput „Policija je svuda, a pravde niotkuda“ (koji potiče iz govora Viktora Igoa u francuskoj skupštini 1851), i radikalnijeg: „Ceo svet mrzi policiju“, svojstven anarhističkim grupama. Noću su, međutim, gorela predgrađa.

Mladići od 14 do 18 godina učestvovali su u paljenju svega što im se našlo na putu – radnji, automobila, autobusa, opština, biblioteka. Na ulice je izvedeno 40.000 policajaca koji su pokušali da zaustave nerede.

Reagovali su članovi Naelove porodice, sportske zvezde od kojih su mnogi poreklom iz ovih predgrađa, i lokalni influenseri. „Na demonstracijama uzvikujemo ’Pravda za Naela’. Naša borba nije da dohvatimo paketić čipsa, par ‘najki’, bicikl ili motor. Tako nećemo doći do pravde za Naela, to nije naša borba, razmislite“, poručio je Golozer, influenser sa kojim se složilo više od osamdeset hiljada pratilaca.

Političke reakcije

„Ništa ne opravdava nasilje“, nešto manje ubedljiv bio je francuski predsednik Emanuel Makron nakon tri uzastopne noći u kojima su gorela predgrađa širom Francuske. Za razliku od prethodnih pobuna iz sličnih pobuda, koje su se odvijale uglavnom u velikim gradovima, ovaj put su se okršaji proširili i na manja mesta. Nakon hitnog sastanka sa članovima vlade prošlog petka, na kom se raspravljalo u uvođenju vanrednog stanja, francuski predsednik se zadovoljio time da pozove roditelje na odgovornost i da ih zamoli da „ne puštaju decu van kuće“. „Republika ne može da se stavi na njihovo mesto“, rekao je.

Uvođenje vanrednog stanja su tražili političari sa krajnje desnice, pozivajući se na zakon iz 1955, donet u vreme rata u Alžiru. Vanredno stanje nije uvedeno jer je Makron procenio da bi to bio dokaz neuspeha njegove politike prema predgrađima. Takva odluka bi podrazumevala i da država ima kapacitet da sprovede u delo represivne mere protiv sopstvenih građana, što je rizik koji francuski predsednik nije spreman da preuzme. U socijalnoj klimi u kojoj je pobuna u predgrađima koju je pokrenula smrt mladića samo jedan od događaja koji su podigli tenzije na inače uzavreloj političkoj sceni, uvođenje dodatne represije bi moglo da ima nesagledive posledice.

Dok je za levicu smrt Naela samo jedan u nizu primera policijskog nasilja nad građanima, koje je posebno eskaliralo na protestima „žutih prsluka“ i na nedavnim protestima protiv reforme penzionog sistema, za desnicu ovaj događaj ilustruje odbacivanje francuske države i njenih institucija. Atak na kuću predsednika opštine u južnom pariskom predgrađu, Vensana Žanbrina, poslanika iz redova desničarske partije „Republikanci“, na koju je u noći između subote i nedelje gurnut zapaljen automobil, učvrstio je ovakvo tumačenje rašireno na desnici. „Napad na jednog poslanika je napad na celu naciju“, poručio je predsednik Senata Žerar Laršer, iz redova iste desničarske partije.

Za ekstremnu desnicu, pak, koja smatra da je policajac „samo radio svoj posao“, reč je o „građanskom ratu“ i „rasnom sukobu“. Neslavni kandidat na predsedničkim izborima Erik Zemur pozivao je zato na „žestoku represiju“. Naspram njega, Marin Le Pen, predsednica grupe „Nacionalni sabor“ u skupštini i trostruki kandidat na predsedničkim izborima, zvuči umereno, kada daje podršku policijskim snagama među kojima je i veliki broj njenih glasača: „Policija nema više autoritet u nekim predgrađima i to je opasnost za njih i njihove živote… Ja se zalažem za pretpostavku nevinosti za policijske snage…“

Ulje na vatru dodalo je i saopštenje sindikata policije, u kome su mladi iz predgrađa koji su prethodnih dana izazvali nerede nazvani „divljim hordama“. „Mi smo u ratu, pružićemo otpor i vlada to mora da shvati“, pisalo je u zapaljivom saopštenju za javnost dva glavna policijska sindikata koji su lideri levice ocenili kao poziv na građanski rat.

Polemiku je pokrenula i inicijativa potekla iz Zemurovih redova za skupljanje priloga za policajca koji je pucao na Naela. Njemu preti doživotna robija ukoliko bude osuđen za ubistvo za koje se tereti, nakon što je državni tužilac procenio da tokom intervencije „nije bilo uslova za korišćenje oružja“. U rekordnom roku skupljeno je 600.000 evra, daleko više nego što je iznosila pomoć koja je od građana stigla porodici ubijenog mladića. „U našoj zemlji možete bez problema da skupite pola miliona evra nakon ubistva deteta“, napisao je na društvenoj mreži poslanik iz redova levice Adrijan Klue, i pozvao vladu da ukine ovaj fond.

Za levicu i levičarske grupe koje su se priključile demonstracijama i uličnim obračunima sa policijom, reč je o borbi protiv diskriminacije i ugnjetavanja najugroženijih slojeva društva. Tako je na trgu Konkord u Parizu, uprkos zabrani, u petak organizovan skup mladih levičara, na kome su uzvikivane antifašističke parole i parole protiv policijske represije. Ovaj i drugi slični skupovi koji su organizovani širom Francuske, svedoče o strategiji objedinjavanja različitih političkih pokreta sa sličnim ciljevima, zbog čega ih desnica optužuje za potpirivanje političkih strasti.

Predstava o Francuskoj kao zemlji ljudskih prava i o Emanuelu Makronu kao lideru koji je u stanju da predvodi Evropsku uniju još više je okrnjena nakon ovog talasa protesta. Tri meseca pošto je zamolio britanskog kralja Čarlsa III da odloži posetu zbog demonstracija protiv penzionog sistema koje su se u to vreme odvijale u Francuskoj, Makron je ovaj put prinuđen da otkaže važnu posetu Nemačkoj.

Istorija Afrike u francuskim školama

Nemačka vlada je izrazila „zabrinutost“ zbog događaja u Francuskoj nakon ubistva tinejdžera, a Norvežani su pozvali svoje državljane da preduzmu sve neophodne mere predostrožnosti, kao i da se drže dalje od velikih gužvi i demonstracija. Iz Ujedinjenih nacija je Francuskoj poslata poruka da mora da se pozabavi „dubokim problemom rasizma među policijom“.

Ovim problemom se detaljno bavi izveštaj Ujedinjenih nacija o stanju ljudskih prava u Francuskoj, koji je objavljen u maju. Stručnjaci UN-a su upozorili da francuski zakoni koji se tiču policije i policijskog nadzora moraju da budu u skladu sa međunarodnim propisima o ljudskim pravima i pozvali Francusku da preispita svoju politiku održavanja reda. U njihovom izveštaju se govori o „nesrazmernoj represiji“ francuske policije naspram „žutih prsluka“, o preteranoj upotrebi sile, velikom broju hapšenja i pritvaranja, pretresima, oduzimanju imovine od demonstranata i teškim povredama koje im je nanela policija. Francuskoj se preporučuje da „sprovede obuku o ljudskim pravima svojih policajaca, sa težištem na srazmernom odgovoru u demokratskom društvu“.

Izvestioci UN-a su ukazali i na problem diskriminacije osoba afričkog porekla u francuskom društvu, koja je uočljiva još tokom obrazovanja. Radna grupa Ujedinjenih nacija je tražila od Francuske da stane na kraj diskriminaciji u obrazovanju tako što će „uključiti istoriju Afrike u nastavne programe“ i osobama afričkog porekla „ukloniti prepreke koje ometaju pristup visokom obrazovanju“.

U izveštaju se navodi i da Francuska mora da uzme u obzir da „iskrivljeno predstavljanje afričke istorije u školama i medijima podriva dostojanstvo ljudi afričkog porekla“, te da „uključi u zakonodavstvo definiciju i zabranu rasnog ili etničkog profilisanja“. Najnoviji događaji pokazuju da ova pitanja ne mogu da se odlažu.

Francuska se više od trideset godina suočava sa nemirima u predgrađima. Podaci iz 2021. pokazuju da se za ova područja izdvaja četiri puta manje resursa nego za druge urbane zone. Uz to, Naelova smrt otvorila je ponovo pitanje upotrebe oružja od strane francuske policije tokom rutinskih provera na putu, što je omogućeno zakonom iz 2017. na insistiranje policijskih sindikata. Od tada je broj policijskih pucnjava i smrtnih slučajeva eksplodirao.

Makron se zato nalazi u ulozi vatrogasca koji s mukom pokušava da obuzda požar koji je zahvatio veliki deo zemlje.