Ujedinjene nacije nastale su posle rata da bi ratove okončale – danas, taj cilj nije ostvaren, rekao je Antonio Guteres kada su ruske trupe tek ulazile u Ukrajinu i pozvao: Dajmo još jednu šansu miru.
Koliko je značajna uloga Ujedinjenih nacija (UN) u vreme dok na istoku Evrope već sedam meseci traje rat. Jučerašnja sednica Saveta bezbednosti UN pokazala je duboku podeljenost svetskih sila. Dok je američki državni sekretar pozivao Rusiju da okonča rat i pretnje nuklearnim oružjem, tvrdeći da se pred njihovim očima cepa međunarodni poredak, šef ruske diplomatije optužio je Ukrajinu za zločine, a Zapad da njenim naoružavanjem postaje strana u sukobu, da bi potom napustio sednicu.
Ujedinjene nacije nastale su posle rata da bi ratove okončale – danas, taj cilj nije ostvaren, rekao je Antonio Guteres kada su ruske trupe tek ulazile u Ukrajinu i pozvao: Dajmo još jednu šansu miru.
Sedam meseci kasnije, sa 77. zasedanja Generalne Skupštine (GS), čini se, mogao je samo da konstatuje: Naš svet je u opasnosti, paralisan je.
„Nije on superpredsednik sveta. Njegova uloga je da artikuliše, smerava i olakšava komunikacije koje vode rešenju krize. Rešenja je, ipak, na drugim mestima od bojnog polja do glavnih aktera u međunarodnim odnosima velikih sila“, smatra nekadašnji ambasador pri UN Pavle Jevremović.
Novinar Filip Rodić ocenjuje da su reči Guteresa „roze slika“. „Ratovi posle Drugog svetskog rata nisu okončani, već je bilo veliki broj ozbiljnih ratova. To se uklapa u ‘roze sliku’ na koju je ukazao predsednik Vučić u svom govoru – da se zaboravlja da je bilo i bombardovanje Srbije“, smatra Rodić.
Kako je ranije delovao UN
Devedesetih, kada su u Savetu bezbednosti Zapad i Rusija sarađivali, posle pada Berlinskog zida i Sovjetskog saveza, UN mogle su, kako se ocenjuje, i značajnije da deluju.
Docent na Fakultetu političkih nauka Milan Krstić navodi da su UN i tada imale široko rasprostranjenu ulogu, između ostalog i na Balkanu, ali da to nije jedini slučaj.
„Bio je slučaj i u ratu između arapskih država i Izraela. Kroz Rezuluciju ‘Ujedinjeni za mir’, Generalna skupština je uspela da nadomesti to što Savet bezbednosti nije hteo da reaguje i pošalje misiju na Sinaj, gde je učestvovala tada JNA. Bilo je drugih misija širom sveta“, navodi Krstić.
Kakva je ulogu u ratu
Delovale su Ujedinjene nacije na početku sukoba. Međunarodni krivični sud otvorio je istragu, Savet za ljudska prava osnovao je Komisiju, koja je utvrdila da je ratnih zločina bilo.
Delovala je i Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) zbog sukoba oko nuklearke u Zaporožju, A misija UN dovela je i do izvoza ukrajinskih žitarica.
Rezolucijama Generalne skupštine osuđuje se ruska invazija i poziva na prekid rata. Jedino Savet bezbednosti pet stalnih članica sa pravom veta, jedini po Povelji UN, ima mandat da odluke i sprovodi.
Novinar Filip Rodić objašnjava da imamo dva suprotstavljena bloka.
„Jedan za koji bi se moglo reći da je monolitan i drugi gde postoje razlike – Kina, koja je uz Rusiju, iz svojih interesa se drži dosta uzdržano“, navodi Rodić.
Milan Krstić kaže da reforme UN predlažu države, navodeći da i američki predsednik Džozef Bajden predlaže da se da se proširi broj članica na osnovu rezolucije koju je GS usvojila krajem aprila, a koja predviđa da svaki veto mora da se opravda.
„Takve reforme bi mogle da dovedu do nekih promena, ali takve promene nisu sada izgledne“, navodi docent na FPN-u.
I dok je uloga UN u vezi sa ratom u Ukrajini značajna na humanitarnom planu, milijarde evra i hiljade ljudi na terenu, našlo se milionima u nevoljni, na političkom planu široko je ocenjena kao – bleda, neupadljiva.
Izvor: RTS
